У вечерњим часовима 3. маја 2019. године у краљевачкој Библиотеци „Стефан Првовенчани” у присуству великог броја посетилаца представљен је јубиларни број епархијског часописа Жички благовесник, посвећен 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 100 година традиције тог часописа.

О часопису су говорили Његово Преосвештенство Епископ жички др Јустин, игуман студенички архимандрит др Тихон (Ракићевић), уредник часописа протонамесник Александар Р. Јевтић и песник Милоје Радовић.

Програм је отворио г. Милоје Радовић. Он је васкршњим поздравом пожелео добродошлицу свима, рекавши: „Вечерас нас је у овом одуховљеном и онебљеном простору који носи име првога српскога краља из рода Немањића, писца, а пре свега, великог светитеља, дозвао и сабрао Жички благовесник, часопис који траје цео један век.” Поздравивши све присутне, реч је дао Епископу Јустину.

Владика је присутне подсетио да је у минејском богослужбеном поретку наше Цркве данашњи дан посвећен свештеном спомену Преноса моштију Светог Николаја Жичког, који је оснивач часописа чије стогодишње трајање прослављамо ове године. Са њим и многим угодницима Божијим који су живели на просторима богомспасаване Епархије жичке и ми путујемо у Цркви Христовој – истинитом Броду спасења. Дела светитеља Николаја су украси наше Цркве. Тешко их је све и побројати, а још више сву дубину им докучити. Несумњиво, један од подвига овог угодника Божијег је и Жички благовесник који је трајао и трајаће доносећи плодове на радост и спасење свих нас. Овај јубиларни број је сведок присуства Светог Николаја Жичког са нама кроз бурну историју којом наша Црква плови држећи правац ка Царству Божијем, не скрећући ни десно ни лево, поручио је Владика.

У наставку, уредник часописа протонамесник о. Александар је изнео значајне појединости из историјата часописа, који 1919. почиње под именом Преглед Цркве Епархије жичке, да би 1939. понео данашње име – Жички благовесник. Образлажући усмерење и садржај којим су испуњаване странице овог гласила наше Епархије, истакао је основну намеру часописа: проповед Јеванђеља, буђење вере у поратним и међуратним годинама које су оставиле дубоке ране на нашем народу, као и друштвено одговоран однос према савременим изазовима. Кратким освртима на текстове који чине садржај овог броја, упознао је присутне са различитим темама и апсектима у вези са два јубилеја која прослављамо. Захвалио је ЕУО Епархије жичке на залагању да овај број изађе у веома квалитетном издању и техничкој припреми, као и свима који су својим трудом у овом и претходним бројевима помогли да наш часопис буде, надамо се, на понос и радост пред Богом, Светим Савом и Светим Николајем.

Архимандрит др Тихон (Ракићевић) је у свом излагању посвећеном расветљавању историјата и детаља у вези са Студеничким типиком, приметио да је пред нама још један јубилеј. Наиме, прошло је тачно четири века од 1619. када је хиландарски монах Аверкије са једног старијег преписа (за који се сматра да је првобитни рукопис Светог Саве) у Горњој студеничкој испосници начинио препис који је до данас сачуван. Детаљним историјским освртом, архимандрит Тихон је објаснио како је дошло до раздвајања Студеничког типика и њему припадајућег Житија Преподобног Симеона, тј. до избацивања другог и трећег Слова, као и до премештања првог Слова. Упознао је присутне са новим издањем Студеничког типика, објављеним 2018. у Манастиру Студеници тројезично (српски, енглески, руски). Сагласно научним истраживањима овим издањем је успостављен првобитни поредак са свим саставним деловима.

Милоје Радовић је направио осврт на књигу проф. др Драгољуба Даниловића „Манастир Жича, центар архиепископије, Епархије и сабора у средњем веку”. Књига је настала као плод дугогодишњих истраживања, посебно у оквиру успешно окончаних докторских студија. У години када обележавамо јубилеј 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве увиди које нам дарује истраживачки подухват професора Даниловића су драгоцени за освешћивање важности доприноса Светог Саве, Светог Симеона и Светог Симона – Краља Стефана Првовенчаног државном и црквеном бићу нашег народа.

У наставку, Епископ Јустин је у непосредном казивању подсетио на једно савремено чудо Светог Саве. То је храм у Бајиној Башти који у импозантној грађевинској величини и лепоти пркоси логици времена, и трудом становништва које чини ову невелику варошицу сведочи о љубави нашег народа према светитељу Сави и обостраном несебичном даривању – светитеља и народа. Како и стоји у једном од текстова у овом броју Жичког благовесника, деца тамо улицом Светог Саве иду у школу Светог Саве да би уз Божију помоћ ускоро могла да одлазе и у храм посвећен Светом Сави.

Програм је одјавио домаћин Милоје Радовић, захваливши се Епископу и осталим говорницима, као и свима присутнима, што су учинили да Библиотека буде почаствована једним оваквим историјским догађајем.

На крају, у радости свих срца отпојана је васкршња песма Богородици – “Ангел вопијаше“.

Текст преузет са сајта http://www.eparhija-zicka.rs
Аутор текста Протонамесник Александар Р. Јевтић
Аутор фотографија Андреј Анђић