Вести

Синоћ је, у оквиру серијала Краљевчани, у Народној библиотеци Стефан Првовенчани представљено песничко и публицистичко дело Зорана Хр. Радисављевића, књижевника и доскорашњег новинара и уредника Културне рубрике и Културног додатка београдске Политике, сада оперативног уредника часописа Нова Зора.
Говорећи о збирци песама Света трешња, песник Жуворад Недељковић је рекао да Радисављевић има истакнуто место у српској поезији због свог ”разговорног језика” и особеног стила.
-Зоран Хр. Радисављевић не пише зато што је славан или да би постао славан, већ на тај начин слави време у коме живи, ништа му не додајући и не умањујући га. Уочавамо песникову запитаност и кад је реч о колективитету и када је реч о траумама појединца. Таквих је траума исувише и зато не можемо слављење Зорана Радисављевића доживети као величање, већ као упоредност сазнавања и бивања у историјском току који постоји и кад не знамо за њега, пре него што га време учини довољно јасним. И то је време најважнија компонента Радисављевићевог певања, толико важна да бисмо читав његов песнички поступак могли да упоредимо са чином обртања пешчаног сата: све оно што је управо прошло (бол, срећа, радост, мисао о смрти) све то, ако бисмо и пожелели да нестане, да будемо нови, кад обрнемо сат, сипи као зрнце песка – истичи Живорад Недељковић.
Милош Милишић је говорио о публицистичком делу Зорана Хр. Радисављевића, наглашавајући да је он увек био у жижи културних дешавања, посебно из области књижевности и да је, углавном кроз форму интервјуа с најуваженијим писцима и филозофима, био и сведок и учесник важних догађаја.
Осим Радисављевића, стихове из књиге Света трешња казивао је глумац Миле Недељковић.
Аутор текста: Милош Милишић
Аутор фотографија Иван Спасојевић