Вести

Поводом Краљевдана, Дана града Краљева, у Народној библиотеци ”’Стефан Првовенчани”, традиционално, одржана је Краљевданска беседа. Након уводног дела и наступа ученика Музичке школе ”Стеван Мокрањац” из Краљева, беседио је писац Александар Гаталица. Он је, најпре, говорио о циљу и суштини беседе и беседништва, нагласивши да ”беседа мора говором да некога потакне, пробуди и покрене у добром правцу…”

-Беседе су рђаве и добре, смишљене и непромишљене, њихов циљ је да вас у нешто убеде, али не смеју да вас лажу. Имамо примере из наше новије историје како су добри беседници покретали људе у лошим правцима. Беседништво и говорништво требало би да инспиришу, а не да дају лажну наду – каже Александар Гаталица.

У наставку, Гаталица је говрио о владарској лози Немањића и збивањима у окружењу земље којом су владали.

-Не знамо када је рођен Завида, отац Немањин, Мирослављев, Страцимиров и Тихомиров. Узмимо да је то отприлике било око 1100. године. Тада је данашњи изглед добила Црква светог Марка у Венецији, а у Византији се на престо , по други пут, враћа династија Комнина. У исто време, Немањин двор је од дрвета, његова круна је од дрвета, истина украшена златним токама. Да су Немањићи, чија је породична историја узидана у историју Србије, тада рекли како су, у односу на Византију, без шанси и икаквог изгледа да ишта ураде за свој народ, од нас не би ништа било… Сетимо се и Стојана Новаковића који је давно рекао да је другим народима дато да неке послове заврше за неколико векова, с Срби су тај исти посао морали да заврше за неколико деценија. Међутим, то никога није поколебало. Желим да кажем да свако од нас треба да размисли шта је за себе учинио данас, да буде бољи и другачији. Кад то сазна, биће му јасно шта и сутра треба да учини – истакао је Александар Гаталица.

Аутор текста Милош Милишић
Aутор фотографија Иван Спасојевић