Вести

Духовна поезија, клавир и глас

 

Поводом Жичког сабора библиотекара који се одржава у Народној библиотеци Стефан Првовенчани, на тему Сарадња јавних библиотека с традиционалним црквама и верским заједницама, одржан је уметнички програм Духовна поезија, клавир и глас. У Свечаној сали Градске управе Града Краљева извођене су композиције руских и српских аутора на стихове великих песника. Извели су их сопран Јана Крижак и пијаниста Петар Илић. Стихове домаћих аутора говорио је глумац Предраг Павловић.

-Има ли позванијег места за разговор о сарадњи јавних библиотека с традиционалним црквама и верским заједницама од Краљева, града на који летњих вечери падају сенке купола Манастира Жиче, првог домаћина осамостаљене Српске цркве и допире јек студеничких звона, мајке српских манастира и монашких станишта. У њима су свештенили и на трону седели Свети Сава и свети владика Николај Велимировић. У њима су настајале прве болнице и прве библиотеке. У њима је зачета српска хагиографска и књижевност уопште. У њима су молитвом и књигом лечени посрнули и посустали. Савин брат, првовенчани српски краљ Стефан Немањић, у монаштву Симон, у то доба молио се: ”Боже мој, да ми просветлиш ум и смисао светлошћу разума твојега, како бих могао да пребивам у свим твојим писанијама…у спасење душе моје и тела…”  Свети Сава, разговор наш са краљевима и царевима, патријарсима и василевсима, каже: ”Оно што је записано, светлост је, оно што није записано, тама је.” Један ововремни песник пева: ”Нису цркве место јејинама, већ за људски окуп и утеху”, а библиотеке су, додајемо ми, света места за књигу и читаоца, рекао је, у уводном делу програма, песник Милош Милишић.

Аутор текста Милош Милишић

Аутор фотографија Иван Спасојевић