У срезу Карановачком, наиме у вароши Карановцу, Читаоница постоји од 1868. године“. Тај податак је наведен у извештају управитеља Читаонице карановачке од 6. маја 1875. године и у супротности је  са податком који се налази у молби начелника округа чачанског, И. Коцића од 1. маја 1873. године, министру просвете: „Грађанство вароши Карановца установило је варошку читаоницу још 1869. године, па како до сада никаквих правила није имало, то је сада такова сачинило„. Тачан датум оснивања читаонице не може се утврдити, што се види и из извештаја председника Општинског суда карановачког Ј. Сарића упућеном начелнику среза карановачког Јови Чешмановићу од 9. јануара 1881. године: “ Читаоница које је године, као први пут отворена, Суд није могао сазнати, но само то, да је постојала пре доласка његовог височанстава књаза Милана…“.

Једино је утврђен датум одобрења правила.

Правила „Друштва Читаонице карановачке“ одобрена су 30. маја 1873. године, што се може видети из акта министра унутрашњих дела Начелству округа чачанског.

Према сачуваним подацима, читаоница је 1874. године имала 50 чланова који су плаћали 40 гроша улога годишње. Средствима чланова организован је рад и издржавање читаонице, а такође је извршена претплата за 8 домаћих листова: Српске новине, Видовдан, Будућност, Домишљан, Рад, Тежак, Глас јавности, Застава.

Читаоница је организовала села, вечерње забаве, беседе.

Услед српско – турских ратова (1876 – 1878) Читаоница престаје са радом. Град Карановац 1880. године са око 2 500 становника остаје без Читаонице.

Општинска управа тежи да обнови  рад Читаонице и 1. јануара 1881. године отвара „Општинску читаоницу“, у општинском школском здању, која поседује 12 домаћих листова и то: Српске новине, Исток, Видело, Нови век, Самоуправу, Побратимство, Стармали, Српску зору, Марицу, Глас црногорца, Сељак,  Заставу; нешто бугарских и немачких наслова.

Читаоница, у периоду од 1881. до 1909. године постепено попуњава свој књижни фонд и он у време отварања Ниже Гимназије у Краљеву 1909. године има око 3 000 књига.
Ратови поново прекидају рад Читаонице. Најпре Балкански, а потом и Први светски рат. Зграда у којој се налазила Читаоница претворена је у касарну, а књиге су уништене.
Крај Првог светског рата уједно је означио и крај Читаонице која се више није обнављала.