Крајем 2001. године група домаћих писаца издвојила се из Удружења књижевника Србије и оформила Српско књижевно друштво. Новој еснафској организацију, по речима песника Милована Марчетића, председника, прикључили су се најпознатији српски књижевни ствараоци, међу којима и писци из Краљева: Горан Петровић, Живорад Недељковић, Дејан Алексић… Данас око 200 писаца има чланску карту Српског књижевног друштва.
У препуној краљевачој библиотеци синоћ је представљена књига нашег суграђанина, професора на Факултету политичких наука у Београду, др Драгослава Кочовића Религијска учења, социјалне вредности религијских учења. О књизи, али и многим другим занимљивим темама надахнуто су говорили проф. др Раде Божовић, наш знаменити оријенталиста, Мухамед Јусуфспахић, муфтија Исламске заједнице у Србији, проф. др Милан Петричковић,
Престижна књижевна награда Меша Селимовић за 2010. годину, коју на основу гласања педесет двоје српских критичара и уредника додељују Компанија Новости и Удружење издавача и књижара Србије, припала је Живораду Недељковићу, главном и одговорном уреднику издавачке делатности Народне библиотеке Стефан Првовенчани из Краљева, за песничку књигу Овај свет, у издању београдског Архипелага. Награда, која се
Награда „Меша Селимовић“ јуче је уручена Живораду Недељковићу за збирку „Овај свет“. Свечаности у Народном позоришту у Београду којом је отпочело обележавање стогодишњице рођења Меше Селимовића, присуствовале су многе угледне личности из света књижевности. У својој беседи добитник Живорад Недељковић је рекао и: „Знања поезије нису знања од којих свет судбински зависи,
Промоција Пријепољске књиге бесмртника, у читаоници на трећем спрату краљевачке библиотеке, претворила се у својеврсни омаж Борку Гвозденовићу, аутору ове сторије о маскру над борцима партизанских јединица новембра 1943. године, у околини Пријепоља. Прича о Епопеји на Лиму била је, заправо, само повод за шире представљање Гвозденовићевог новинарског и књижевног дела. O томе су, пред
Пољопривредници из Мрсаћа, Адрана, Милочаја…села из плодне котлине Западне Мораве, одазвали су се позиву Народне библиотеке Стефан Првовенчани из Краљева и присуствовали предавању о предстојећој пролећној сетви. Са њима је, заправо, на ову тему разговарао проф. др Горан Дугалић, предавач на чачанском Агрономском факултету. Овај цењени агрономски стручњак указао је на многе грешке које праве
Хришћански аскетизам основ је за остваривање људских слобода и права. Она се, како је говорио велики Солжењицин, могу остварити само ако се афирмише етика самоограничења…Овако је своје предавање о Људским правима у хришћанској традицији започео проф. др Радован Биговић, продекан београдског Богословског факултета, одржаног у краљевачкој библиотеци, поводом изласка из штампе истоименог зборника чији је
Награда Меша Селимовић која је припала краљевачком песнику Живораду Недељковићу, главном и одговорном уреднику издавачке делатности краљевачке библиотеке, за збирку песама Овај свет, додељује се од 1988. године, а међу књигама које су ове године биле у конкуренцију, нашла су се и дела у издању краљевачке библиотеке. Реч је о песничким остварењима Кофери Џима Џармуша
Народна библиотека Стефан Првовенчани из Краљева, захваљући сарадњи са Министарством за културу Републике Француске и швајцарском Прохелвецијом, објавила је још једну књигу француског песника швајцарском порекла Филипа Жакотеа. Реч је о књизи У зимској светлости, мисли под облацима у преводу Дејана Илића. Пре две године краљевачка библиотека објавила је Жакотеову песничку књигу Кукувија, неук, такође
У читаоници Дечјег одељења Народне библиотеке Стефан Првовенчани одржана је церемонија уручења Годишње награде Књижевног клуба из донације др Хранислава Милошевића. Она је, ове године, припала младом Милошу Петровићу, студенту филозофије, за песнички рукопис Пушкица. Одлуку је донео жири у саставу: Дејан Алексић, мр Ана Гвозденовић и Ивана Борисављевић. – Сигуран сам да ће овај
– Највољенији, свакокућни српски светац, учио нас је трпељивости и праштању. Да побеђујемо неправичног, тек када неправичност у себи победимо, на радост Господу нашем једном и једином. Богомудри Сава оставио нам је жизниправила, а само њих држећи се, имаћемо и благе звезде за помоћнице. Ево и данас, уморни, збуњени, осиротели, молимо Светог Саву да нас
– Манастиру Жичи чини част ова књига, захвални смо и благодарни краљевачкој библиотеци и аутору што су нам подарили ову радост…рекла је монахиња жичка, мати Доротеја, на промоцији књиге Жича пчелино чедо Моша Одаловића, одржаној у читаоници Дечјег одељења Народне библиотеке Стефан Првовенчани. Реч је о песничком делу написаном у поводу осам векова постојања жичке