Завичајно одељење формирано је 1976. године. У њему се прикупља, обрађује и чува књижна и некњижна грађа о Краљеву и Краљевчанима.

Принцип завичајности, који подразумева везаност неког догађаја, личности или институције за локалне оквире, ово одељење разликује од осталих одељења Библиотеке, некњижна грађа му даје специфичност у односу на уобичајени књижни фонд, док је садржај фонда овог одељења оно што нашу библиотеку чини јединственом у односу на сваку другу библиотеку.

Фонд Завичајног одељења сабира неколико хиљада монографских публикација, десетине хиљада новинских исечака, разгледница, фотографија, плаката, каталога, рукописа, позивница, програма, флајера и представља грађу за локалну историју.

Монографије села, институција, књиге о догађајима и личностима важним за локалну историју, публикације о бањама, рекама, путевима, изворима, културно-историјским споменицима, локалним обичајима, манифестацијама и другим знаменитостима, драгоценост су овог одељења које у својим корисницима, заправо, има и сараднике.

Значај дигитализације завичајне периодике и некњижне грађе схваћен је спонтано, тако да је временом Завичајно одељење постало мали библиотечки центар за дигитализацију. Као званични почетак дигитализације у нашој библиотеци истичемо 16. септембар 2006. године, када је потписан уговор са програмером за израду софтвера, односно десктоп апликације за обраду књижне и некњижне грађе са корисничким програмом. Даље развој Завичајног одељења водио је креирању веб апликације која је замишљена као пандан десктоп апликацији, а у основи јој је идеја да сва обрађена завичајна дигитализована грађа буде доступна за онлајн претрагу и најудаљенијим корисницима.

На Завичајном одељењу раде:

Емилија Димовска, библиотекар саветник

Андреj Анђић, дипл. библиотекар