У оквиру серијала „Велики и заборављени умови Србије“, који је намењен средњошколцима,у краљевачкој Библиотеци „Стефан Првовенчани“ одржан је програм посвећен великом песнику Владиславу Петковићу Дису. Захваљујући гостовању библиотекара из Чачка који су и представили Диса краљевачким средњошколцима и са којима овдашња библиотека има дугогодишњу и добру сарадњу, краљевачки гимназијалци били су у прилици да обогате своје знање о овоме песнику и да чују бројне анегдоте из његовог живота. |
Наиме, Дис се родио 27. фебруара (по старом календару) односно 10. марта (по новом) 1880. године у селу Заблаћу код Чачка као девето од тринаесторо деце Димитрија и Марије Петковић. Био је сасвим просечан ђак, али са натпросечним литерарним даром. У прилог његовом раскошном песничком таленту говори и анкета „Вечерњих новости“ за „Књигу века“ из 2001. године у којој је учествовало више од сто књижевних критичара, писаца, есејиста, универзитетских професора и на основу које Дисове Утопљене душе“ заузимају треће место, одмах након поезије Васка Попе и Момчила Настасијевића, а Можда спава“ је проглашена за једну од најлепших песама икада написаних на српском језику. Управница Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ из Чачка Даница Оташевић упознала је краљевачке гимназијалце са занимљивом песниковом биографијом, његовим делом, као и са манифестацијом „Дисово пролеће“, која се, одржава сваке године у Чачку и почиње 10. марта на пишчев рођендан, а траје до краја маја доделом Дисове награде савременом песнику за читав његов стваралачки опус, за животно дело. Лауреати Дисове награде од 1964. године до данас били су сва звучнија имена српског песништва. Беседу Данице Оташевић употпунио је и илустровао њен ауторски филм „Сва Дисова пролећа“ као и казивање Марије Раичић, библиотекарке из Чачка, која је читала одломке из часописа „Дисово пролеће“ и делове из Петковићевог говора у Пти Далу из 1916. године, где је одржан концерт у корист француско српског Црвеног крста.
2. новембар 2012. |