|
Замак Маглич лежи на брегу изнад десне обале Ибра, на око двадесетак километара јужно од Краљева.Подигнут је на уској заравни стеновите косе која чини један од западних огранака масива Столова. Из тог правца је, према североистоку, и једини копнени прилаз утврђењу. Сачувани историјски извори о замку и овом подручју веома су оскудни. Први подаци потичу с почетка 13. века, односно из времена заснивања манастира Жича и властелинства које је припадало овој задужбини краља Стефана Првовенчаног…О ужем окружењу Маглича изворних података готово да нема. О самом замку постоји једна, веома драгоцена, вест у житију архиепископа Данила Другог ( око 1270-1337), обновитеља замка – спису који је настао убрзо после његове смрти… |
|
Након те вести, све до турског освајања средином 15. века, Маглич се не помиње ни у једном сачуваном или нама доступном историјском извору… Значајан допринос расветљавању тајни када је замак Маглич саграђен, ко су били градитељи, у које сврхе је грађен…дао је др Марко Поповић, археолог, аутор књиге “Маглич“, у издању београдског Археолошког института и Завода за заштиту споменика културе из Краљева. Ова драгоцена књига представљена је у краљевачкој библиотеци. У програму су, осим аутора, учествовали Гордана Симић, архитекта и Гордана Гаврић из краљевачког Завода за заштиту споменика културе. Упркос настојању стручњака да осветле градњу Маглича, због оскудности писаних извора, његово настајање и даље је у домену претпоставки. Ипак, ова књига биће драгоцен и незаменљив путоказ будућим истраживачима. 22. фебруар 2013. |