|
Синоћ су у краљевачкој библиотеци представљене књиге изабраних песама “Повратак кући“ Верослава Стефановића и “Зајмљени дани“ Милоша Милишића у издању Књижевног клуба Краљево. О књигама и улогама двојице аутора у креирању књижевног и културног живота у Краљеву, говорили су песник Дејан Алексић, глумац Миломир Недељковић и новинар Драган Бајовић, а доброј атмосфери значајно је допринео музичар Зоран Милојчевић који је на усној хармоници изводио евергрин мелодије. О књигама, упоредном методом, говорио је књижевни критичар и песник Александар Марић. |
| – Када је реч о књижевној сцени Краљева и песницима који су у овом граду писали и објављивали своје песме, не можемо почети без претходног листања два књижевна часописа „Октобар“ и „Повеља“ који су бележили појављивање и развој сваког „Орфеја са Ибра“. Милош Милишић се појављује раних осамдесетих у „Октобру“, док се Верослав Стефановић појављује скоро деценију пре. Међутим, прве књиге објављују у размаку од само четири године године. Верослав Стефановић „Раствор жртве“ 1980. године, а Милош Због чега оволико баш о првим књигама ова два песника, када је овде ипак реч о представљању избора из поезије шест Стефановићевих и првих пет Милишићевих песничких књига. То је зато што баш овде видимо корене и наговештаје пута којим су се развијала два различита песничка дела. |  |
|
Стефановић дубоко привржен родном местом, и местом у коме живи, не одваја се од Мораве, од људи који живе око њега, чиме потврђује блискост са песником Љубишом Мишићем, коме су иначе у избору који је приредио Димитрије Јовановић, посвећене две песме. Код Милишића, условна сродност са Попом, смешта га усред националне драме, баца га у тематику страдања, подизања и пада националног поноса. То говоре и наслови наредних песничких књига, код Стефановића „Посебне игре“, „Људи на киши“, „Сам живот“, „Детаљи негатива“, код Милишића „Јуда у Србији“, „Црни петак“, „Огњена река Михаила Астрапе“, „Украдена врата“…истакао је Александар Марић.
14. фебруар 2014. |