|
– Шта је човек – загонетка је коју вековима одгонетају филозофи, научници, духовници… Његош каже: „Шта је човјек, к’о слабо живинче“, а на другом месту му се обраћа: „Ти си искра за небо створена“. Један псалмиста каже: „Човек жив – баш је ништа…“ Сазревање човеково траје читавог његовог живота. Човек је, заправо, путник чији је задатак да на том путу мири и поправља своје слабости, да постане бољи, да не би, како каже једна мудрост, постао гори. А шта је човек у времену кризе? То је тек комплексно питање. |
|
Баш на ову тему, „Човек у времену кризе“, синоћ је у препуној краљевачкој библиотеци, предавање одржао академик, проф. др Владета Јеротић. Природне непогоде, као што су недавне катастрофалне поплаве у Србији, наглашава академик, стварају код човека, „слабог живинчета“, осећај кризе. –Криза је стање нестабилности, преокрет на боље или на горе. Човек је, заправо, у кризи од зачећа. Време кризе можемо означити као прелазно време, кад се један део интерпретације света распадне, а други још није настао. Почетком 20. века, рецимо, човек је све довео у сумњу: бога, науку, себе…Ипак, Адлер каже да се „слабост може савладати“. Како? Дао ти је бог да урадиш могуће – то и чини. Ако будеш желео немогуће, нећеш остварити ни оно могуће. Криза је заправо врста искушења да ли ћеш се поправити и нешто научити – каже академик Јеротић. |
 |
|
Он наглашава да у време криза Срби показују заједништво, односно саборност, („Без невоље нема богомоље“), али није „сигуран“ хоће ли после поплавне кризе постати бољи. „У сваком случају“, сматра Јеротић, „исти не можемо остати“.
1. јул 2014. |
|