|
Нацуки Икезава (1945), један од најважнијих савремених књижевника у Јапану, био је синоћ гост Народне библиотеке “Стефан Првовенчани“. Икезава је добитник значајних књижевних награда међу којима су Асахи награда, Јомиури награда и Акутагавина награда. Носилац је Медаље са љубичастом траком коју додељује цар за допринос јапанској култури. Члан је Академије наука и уметности Јапана. Изврстан је песник, плодан преводилац, есејста и романописац. |
| Уредио је сабрана дела светске књижевности (30 томова), у којима се налази и Башта, пепео Данила Киша. Међу Икезавиним значајним делима су књига песама Пут соли, роман Стилл Лифе (1987), Сестра носи цвеће (2000). У младости је боравио у Грчкој (1975–1978), касније је живео на Окинави (1993–2005), а затим и у Француској (2005–2009). Икезава данас живи на Хокаиду. Његова дела превођена су на више европских језика. Нашој публици познат је по прозним делима Непомични животи (Геопоетика, 2008), Тио с Пацифика (Рад, 2008) и приповетки „Ружа за тебе“ (Београдски књижевни часопис, 2011). | |
|
Тужан сам јер људи не могу да се зближе и да се воле. Описујем то, у једној својој књизи, сликом двоје људи који стоје на врховима сопствених тврђава, могу да се виде, да машу једно другоме, могу и да разговарају, али не могу да се загрле. Морали би да сиђу са висине, да стану на тло, да би се загрлили. То је мој жал. Мислим да је такво стање људског бића, а бити људско биће значи трпети самоћу и тугу. Питао сам се да ли је тај силазак са сопственог торња онемогућен снагом ега, и то питање поставио сам далај-лами. Он ми је рекао да, упркос томе, људи могу да буду срећни и да се загрле, макар могу да трпе усамљеност, и још увек им остаје нада. Мислим да је то добар одговор. У мојој причи „Човек који се вратио” Пјер одлази и иза искуства, жели да се преда укупности бића, али наратор приче није довољно храбар да пређе ту границу. Увек имате две могућности, да потиснете его и да будете са људима, или да се држите подаље од њих – рекао је, говорећи о мотивима својих дела, Нацуки Икезава.
У програму је учествовала Кајоко Јамасаки, песник, преводилац с јапанског и професор на бреоградском Филолошком факултету. 20. октобар 2105. |
 |