Поводом четрдесетпетогодишњице часописа за књижевност, уметност и културу Повеља који од 1983. године излази са издавачким знаком краљевачке библиотеке и изласка из шампе Библиографије прилога у часопису Повеља 2001-2015 наше колегинице мр Ане Гвозденовић, уприличена је конференција за новинаре. Директорица Библиотеке Дарагана Типсаревић нагласила је да је Повеља од оснивања, далеке 1971. године, одржала висок ниво професионалности и око себе окупила велики број сарадника и аутора. |
-Када је часопис покренула група краљевачких посленика културе записано је да он има намеру да остави траг у времену. Тај племенити циљ је постигнут, а остварује га и ова генерација стваралаца. После 45 година континуираног излажења, Повеља је познат и признат часопис с јасно профилисаним рубрикама, библиотекама и едицијама. Његовом угледу понајвише су допринели уредници, угледни ствараоци као што су Милан Дачовић, Владимир Шекуларац, Драган Хамовић, Горан Петровић, Живорад Недељковић, Дејан Алексић, као и они с почетка излажења часописа – Страхиња Војиновић, Радован Миловић, Јован Марковић…рекла је Драгана Типсаревић. Дејан Алексић, садашњи главни и одговорни уредник, рекао је да нема признатог ствараоца у Србији који није сарађивао с Повељом и да се та успешна сарадња с врхунским ауторима остварује и у овом времену. Из те сарадње, подвукао је Алексић, настале су и бројне песничке и есејистичке књиге, с мноштвом награда и признања. Новинарима је представљена Библиографија прилога у часопису Повеља 2001-2015 коју је сачинила Ана Гвозденовић. -Увид у регистре ( аутора, преводилаца, те предметни, и аутора ликовних и фото прилога ) увериће корисника у значајно место које је у књижевној периодици заузела Повеља, са традицијом дугом сада већ 45 година. У сусрет том новом јубилеју и ово објављивање је као подсетник на прегалаштво краљевачких књижевних стваралаца и делатника у култури. Библиографија је израђена према усвојеним каталошким правилима ISBD (CP) стандарду. Грађа је разврстана по УДК групама, од 0 до 9, без превеликог уситњавања, осим тамо где је специфичност текста то захтевала. Стране књижевности су остале обједињене у корпусу светске књижевности, а ради лакшег сналажења потенцијалних корисника Библиографије, грађа је овде разлучена по формалном принципу, на поезију, прозу и есеје, као што је случај и са српском књижевношћу – напомиње Ана Гвозденовић.
19. фебруар 2016. |