Поводом обележавања века и по постојања, Народна библиотека Стефан Првовенчани објавила је монографију Век и по библиотеке у Краљеву. У овом обимном и луксузно штампаном делу, представљене су све библиотечке службе, књижни фондови, одељења, бивши и садашњи библиотекари, сарадници, програми, радионице, писци који су у њој запослени… Ова монографија заправо је прича о прошлости, садашњости и будућности наше Библиотеке, сврстане у ред најуспешнијих у Србији, у више наврата награђиване и одликоване. Почеци рада сежу у другу половину 19. века. Наиме, у једном рукопису који се чува у Историјском архиву Србије, читамо да у Срезу карановачком, у вароши Карановцу (некадашње име Краљева) Читаоница постоји од 1868. године…С кратким прекидима у бурним временима, брига о књизи и љубитељима читања траје до данашњег дана.
-Прошлост Библиотеке далеко је краћа и много лепша од историје града у коме је настала и чију је судбину делила. За 150 година изградње установе која корене вуче из манастирских библиотека оближње Жиче и блиске Студенице, дешавало се да од читалишта остане само идеја. Појединци, промислом задужени за старање о њеној важности, радили су на реализацији идеје о библиотеци и истовремено ширили свест о њеном значају – пише у инспиративном и уводном тексту Емилија Димовска, уредница монографије.
Текст Емилије Димовске Град на раскрсници и у њему читалиште, поткрепљен датумима и доступним чињеницама, отвара ову монографију, док у наставку о Карановачком читалишту, кроз време, школским библиотекама и сеоским књижницама… пишу Љиљана Жарковић и Наташа Антонијевић. Димовска и Антонијевићева настављају причу о Библиотеци у периоду од завршетка Другог светског рата до данашњих дана.
Библиотечка одељења, културно-просветну и издавачку делатност представили су Весна Андријашевић, Милоје Радовић, Емилија Димовска, мр Ана Гвозденовић и Катарина Јаблановић.
У монографији су представљени бивши и садашњи радници, а о Библиотеци писали су некадашњи директори Митар Митровић и Драгана Типсаревић.
На крају монографије налази се Мала библиотечка антологија у којој су о Библиотеци писали писци који су у њој били или су сада запослени: Драган Хамовић, Горан Петровић, Дејан Вукићевић, Милоје Радовић, Верослав Стефановић, Гордана Тимотијевић, Живорад Недељковић, Дејан Алексић и Милош Милишић. Лепотом монографије, на себи својствен начин, бавио се наш стални сарадник Драган Пешић.
Ово капитално издање свакако ће представљати незаобилазно штиво садашњим и будућим истраживачима прошлости наше установе, Града Краљева и овог дела Србије. Није нескромно рећи да је ова монографија круна наших прегнућа и љубави према књизи и читању. Зато она и јесте, како наводи уредница Емилија Димовска, пре свега, прича о људима који су промислом задужени за старање о важности библиотека и књига…
Аутор текста: Милош Милишић
Аутор фотографије: Иван Спасојевић