Поводом обележавања 40 година панка и 30 година хардкора у граду на Ибру, у децембру прошле године одржан је и концерт „Пламен још гори“ на којем су наступили бендови из деведесетих и данас активни „The Truth“, а ускоро би из штампе требало да изађе и књига под радним насловом „Краљевачка хроника:40 година панка 1978.-2018.“, чији је аутор Војкан Трифуновић.
Панк сцена у Краљеву једна је од најпознатијих на простору бивше Југославије, а чињеница да је први панк бенд у граду на Ибру „КВ експрес“ основан још у јесен 1977. године потврђује да је и по стажу најстарија у Србији, формирана готово непосредно након „експлозије“ панка у Великој Британији. Током минуле четири деценије, овом сценом продефиловали су бројни бендови од којих су свакако највећи печат оставили они из деведесетих година прошлог века.
Ови подаци могли су се чути на веома посећеној трибни под називом „Панк у Краљеву – 40 година побуне“, одржаној у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, на којој су говорили Војкан Трифуновић, историчар и хроничар локалне панк сцене, Бранислава Гаца Костић, чланица групе „No Choice“ и ауторка фанзина „Акупунктура“, и новинар Вечерњих Новости Горан Ћировић, члан бенда „Седатив“.
– Од „КВ експреса“, преко група „Отпадне воде“, „Факерси“, „Ватрена вода“, „Sexman“ из осамдесетих, до бендова „Raped youth“ и „Таласи Мржње“, па до праве експанзије бендова почетком и током деведесетих година прошлог века, успоставио се својеврсни, регионални, феномен краљевачке сцене. То је посебно изражено када су активни и веома значајни на простору целе екс-Ју били „Хоћу?Нећу!“, „Тотални промашај“, „Седатив“, „Смудос“, „Мортус“ и „Панишд“. Своје место и улогу на сцени имали су и „Pinhead“, „No Choice“, „ОПД“ и „Прогрес“ који је уз „The Truth“ и данас активан – поред осталог рекао је на трибини историчар Војкан Трифуновић.
Говорећи о деведесетим годинама, Трифуновић је нагласио да је у том периоду веома активна била и такозвана фанзинашка сцена, покренута је и „Контрапункт дистрибуција и издаваштво“, а постојала је и веома слушана радио емисија.
– Ти млади људи нису се тада устручавали ни да (анти)политички делују штампајући летке, мајице и брошуре са анти ратним или анти „Мек Доналдс“ порукама, покренувши у то време и табу теме попут насиља над женама и приговора савести – додао је Трифуновић. – Тадашња комплетна прича проширила се и ван и ван граница наше земље, а из пријатељских односа са људима из Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине покренут је и значајан пројекат „Преко зидова национализама и рата“.
Аутор текста Горан Ћировић
Аутор фотографије Иван Спасојевић