Владислав Бајац, један од водећих савремених српских писаца, преводилац, уредник и власник реномиране издавачке куће Геопоетика, био је гост наше установе у серијалу Крај пута. Након Владимира Арсенијевића и Мухарема Баздуља, Бајац је трећи учесник прошле године покренутог серијала који за циљ има да краљевачку књижевну публику упозна са репрезентативним именима регионалне књижевности.
Бајац је говорио о свом занимању за Далеки исток (Кина и Јапан), о отоманском царству, келтској прошлости Београда, прожимању најзначајнијих религија, својим пријатељствима са Орханом Памуком и Ленардом Коеном, одрастању, написаним романима, сопственој култури и издавачким плановима.
Када говори о младости, Бајац говори о хипи покрету, бит песницима, животним ставовима, о излазу у филозофији Кине и Јапана. Примећује да постоје сличности у поимању православног монаштва са махајана будизмом у Индији, чан будизмом из Кине и зен будизмом у Јапану. Признаје да би волео да се више бавио интелентуалним везама између ових религија Далеког истока са српским православљем.
У наставку разговора Бајац је говорио о ликовима из својих романа: о пријатељству Александра Македонског и келтског друида (Друид из Синдидуна); о животопису Ђорђа Шагића, великог пустолова, човека са осам имена и осам биографија (Бекство од биографије), о Мехмед-паши Соколовићу, коџа Мимари Синану, Сулејману Величанственом , Рустем-паши и Орхану Памуку (Хамам Балканија); о забораву, сећању и присећању, оцу и Кочи Поповићу (Хроника сумње).
Издавачка кућа Геопоетика, у чувеној едицији посвећеној рокенролу, објавила је дела Боба Дилана, Дејвида Бирна, Реј Кудера, Пети Смит и Ленарда Коена. Тим поводом, Бајац је говорио о пријатељству са Ленардом Коеном, веома важном човеку у његовом животу, човеку којег је посматрао као мерило вредности и понашања.
Закључујући програм, Бајац је најавио могућност објављивања новог, финансијски и урећивачки захтевног дела Орхана Памука под радним насловом Балкон, као и извесно објављивање целокупног опуса Боба Дилана, којим би се Геопоетика представила у нашој библиотеци до краја године.
Аутор текста Миша Милосављевић
Аутор фотографија Иван Спасојевић
