Вести

Бежећи пред турском одмаздом, крајем 18. века, породица Веснић из околине Сјенице избегла је у Краљево, односно у село Грдицу. Свакодневна борба за живот, изазови и муке сиромаштва нису спречили Миленка Р. Веснића да стигне до председника Владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а Радослава Веснића да остане упамћен као један од најуспешнијих позоришних делатника, професора, новинара и преводиоца свог доба. Синоћни програм у краљевачкој библиотеци био је посвећен најчувенијим Веснићима. О њима је говорио Радослав Веснић, млађи, аутор књига о својим чувеним прецима, а учешће у овом разговору узео је и др Предраг Терзић, градоначелник Краљева који је, недавно, поднео предлог да се једна улица у Краљеву назове по Миленку Веснићу.
Из обиља података о Миленку Веснићу издвајамо да је 1888. године докторирао права у Минхену, а да је касније у Влади Србије био министар права и финансија и да је између 1920-1921. био је и њен председник. Дипломатска каријера донела му је звање “грансењера“ и углед једног од најуспешнијих дипломата с наших простора. С Николом Пашићем био је учесник Мировне конференције у Паризу после Првог светског рата и члан Комисије за израду пакта о Лиги народу коју је водио амерички председник Вудро Вилсон. Умро је 1921. године у Паризу.
Бурна животна судбина водила је Радослава Веснића од ратишта балканских и Првог светског рата до управничких места Српског народног позоришта у Новог Саду и Народног казалишта у Осјеку. Глумио је и режирао широм тадашње Југославије. Био је професор и директор краљевачке Гимназије. Краљевачка библиотека од 1990-2001. године носила је његово име.
Говорећи, нашироко, о својим сродницима, Радослав Веснић, млађи закључио је да су они оставили неизбрисив траг у српској политици, дипломатији и култури и изразио задовољство што ће једна улица у Краљеву бити названа по његовом прадеди др Миленку Веснићу.

Аутор текста Милош Милишић
Aутор фотографија Иван Спасојевић