Никола Поповић, преводилац, путописац, приповедач, представио је синоћ у краљевачкој библиотеци своју другу путописну књигу Скице за пловидбу. Путник богатог животног искуства, Никола Поповић обилази Медитеран (Либан, Италију, Португалију), Африку (Того, Гану, Конго), Америку (Њу Орлеанс, Калифорнију, Буфало), бележећи песничке слике у којима су измешани боје, мириси и укуси поднебља кроз која пролази. Више него у претходној књизи, Поповић је потакнут на размишљања о границама, колонијализму, ратовима, сталним миграцијама… Мотиви приче и причања отварају ову прозу ка сталним књижевним реминисценцијама (Андрић, Табуки, Буцати, Конрад, Унгарети…), а присуство музике и филма доприносе, с једне стране, ритмичности и, с друге, сликовитости ове прозе чија се раскош не може сагледати ван широког културолошког контекста на који непрестано реферира.
„Португалска музика је израз тренутног надахнућа, стање душе музичара, увек у знаку непрестане туге за оним што измиче. Текстови су о мору, љубавној чежњи. Лисабонци уз благи осмех често кажу да им је меланхолија у крви, мада носталгија није само португалска одлика. Ко је чуо звуке Медитерана препознаће елегичне тонове у тој музици, наполитанске баркароле, грчки сиртаки и одјек оријенталних песама о чежњи. Али у Лисабону и Португалу, земљи велике историје, измакнутој од оба светска рата, фадо је начин живота, део бића људи рођених у граду, у малим четвртима, њихов је карактер неодвојив од духа тих микрокосмоса, окренутих мору и путовањима, сновима и лутањима.”
Aутор текста Ана Гвозденовић
Аутор фотографија Данка Спасојевић
