Ришард Капушћински (1932-2007), пољски есејиста, песник и новинар, био је предавач фактографске књижевности на европским и америчким универзитетима. Писањем репортажа бавио се од студентских дана, када је добио и прву награду. Касније су уследила бројна признања у земљи и свету као и више номинација за Нобелову награду. Трагајући за изворима савремене историје, путовао је и писао репортаже из Индије, Авганистана, Пакистана а репортаже написане из Јапана, Кине и Хонг Конга, донеле су му велику славу. Као једини пољски дописник из Африке, одакле је извештавао шест година и основао дипломатско представништво, често је био очевидац а понекад и учесник историјских догађаја. Из тог путовања по тајанственој Африци, настала је књига Ебановина – мој афрички живот. Књига репортажа о сусретима са људима и времену проведеним заједно.
У овом авантуристичком путовању по беспућима Афричких држава, чији народ прожима дубока религиозност, Капушћински нас упознаје са обичајима, културом, традицијом, табуима, веровањима, племенима и бескрајном разноврсности тропске Африке од колонијалне експанзије до ослобођења.
Током боравка у Африци у више наврата, аутор је био сведок побуна, политичких преврата, грађанских ратова. Кроз та сведочења, упознаћемо пре свега људе, који не размишљају о трансцеденцији о смислу живота, већ како да преживе до следећег дана. Од духовитих приказа сусрета са локалним становништвом, до рата у Руанди и Етиопији, на моменте мучних сведочења о деци-ратницима и тортурама над људима.
Ово није обичан путопис – сведен на лично уметничко виђење предела, већ је публицистички и репортерски настројен, активан и актуелан у представљању стварности коју аутор види, упознајући читаоца са оним што је свакодневица људи. Он инсистира на фактографији, књижевно обрађеној на квалитетан начин. Критичари се слажу да књига прелази границе традиционалне репортаже а сам аутор каже: „Ја не пишем књигу о земљама, ја пишем књигу о процесима, проблемима, а земља је за мене само декорација, сцена, на којој се одиграва појава која ме фасцинира…“
Препоруку написала Весна Андријашевић