Роман Ноћни воз за Лисабон, швајцарског писца и филозофа Петера Бијерија (1944), познатијег под псеудонимом Паскал Мерсије, први пут је објављен, сада већ давне, 2004. године. Одмах по излажењу изазвао је огромну пажњу читалаца немачког говорног подручја, а када је 2008. преведен на енглески језик, постаје један од најчитанијих романа те године у свету и касније доживљава више реиздања. Критика је хвалила роман проналазећи сличности са Сенком ветра Карлоса Руиса Сафона, док су поједини критичари сврставали Мерсијеа међу најбоље живе европске романописце.
Српско издање ове књиге појављује се такође 2008. године у преводу Споменке Крајчевић. Мерсије обликује лик Рајмунда Грегоријуса, средовечног професора класичних језика гимназије у Берну, коме, једне кишне ноћи, случајни сусрет са непознатом Португалком неочекивано уздрма читаво биће и натера га да свој живот сагледа из сасвим другог угла. Опчињен девојком и страственом потребом да сазна што више о магичном Португалу, Грегоријус, у једној малој бернској књижари, случајно проналази књигу Амадеа де Прада, некада чувеног лисабонског лекара. Већ на првим страницама ове књиге Греоријусу бива јасно да је писац (а не само лекар) Прадо изразито необична и комплексна личност. Оклевајући само на тренутак, Грегоријус оставља за собом све своје професорске дужности и пређашњи живот и креће, трагом необичне Прадове судбине, ноћним возом за Лисабон.
Док пратимо Грегоријусове шетње живописним португалским градом, сусрете и разговоре са Прадовим рођацима и преживелим пријатељима, истовремено се пред нама, читаоцима, постепено појављује слика интелигентног и храброг, а истовремено несрећног и усамљеног лекара. Што дубље урања у паралелни свет Амадеа де Прада, професор Грегоријус схвата да је занемарио сопствени живот и да већ дуго није оно што би могао и хтео да буде. У покушају да разуме Прадове покретачке мотиве, жеље и одлуке, професор несвесно разрешава своје унутрашње сукобе.
Ноћни воз за Лисабон је роман спорог ритма, али узбудљиве приче о два, само на први поглед, различита човека. Судбина једног од њих мења живот другог, упркос чињеници да се никада нису срели. Назнаке криминалистичког и љубавног заплета само су литерарна подлога за третирање проблема усамљености и љубави, случајности и слободне воље, који се заправо своде на суштинску запитаност над смислом, коју јунаци овог романа траже у себи и кроз друге.
По мотивима овог романа 2013. године снимљен је истоимени филм са енглеским глумцем Џеремијем Ајронсом у главној улози.
Препоруку написала Ана Воштинић