Француски писац румунског порекла, Ежен Јонеско, својим кратким причама, чланцима и есејима, драмским делима („Ћелава певачица“, „Столице“, „Носорог“), је умногоме обликовао културне токове модерног доба. Са Семјуелом Бекетом, најистакнутији је представник и утемељивач „Театра апсурда“. На класично схватање позоришта одговорио је својим “антитеатром”, без традиционалних шема, заплета, без граница између реалног и фантастичног.
Јонеско је, 1968. године, објавио и четири кратке приче за децу. Иако по обиму мало, његово дело намењено најмлађима може се сврстати у сам врх светске дечје књижевности.
У уводу збирке “Приче за децу“ аутор каже: „Написане да развеселе велике и мале као и да их подсете да речи постоје и зато да бисмо се са њима поигравали.“
Жозет има тридесет и три месеца и већ је велика девојчица. Сваког јутра упада у собу својих родитеља и буди их. Тата има несвакидашњи начин васпитавања Жозет… тата малој Жозет прича невероватне приче… тата своју Жозет води на необична путовања, а да при том не напусте удобност своје собе… Жозетин тата се игра речима као да су играчке и даје им потпуно нови смисао…
И тако тата поучава Жозет правом значењу речи. Столица је прозор. Прозор је перо-држаља. Јастук је хлеб. Хлеб је простирка поред кревета. Ноге су уши. Руке су ноге. Глава је задњица. Задњица је глава. Очи су прсти. Прсти су очи.
Поче, тако, Жозет говорити татиним језиком. Ево како:
- Гледам кроз столицу једући јастук. Отварам зид и кренем ушима. Имам десет очију: за ходање и два прста за гледање. Седим главом на поду. Стављам задњицу на плафон. Пошто сам појела своју музичку кутију мажем пекмез на простирку поред кревета и тако добијем фину посластицу. Тата, узми прозор и нацртај ми слике.
Препоруку написала Марија Симовић