Нови тематски циклус у оквиру програмске делатности краљевачке библиотеке, насловљен „Филмске приче“, отворен је разговором о црном таласу југословенског филма , најзначајнијем и најплодоноснијем раздобљу наше кинематографије, којим је домаћи филм учинио пробој на међународну сцену. Отварајући причу о црноталасном филму, Милан Никодијевић, редовни професор Академије уметности Универзитета у Новом Саду, учинио је осврт на друштвено-политички контекст који је провоцирао појаву овог уметничког покрета, најмаркантније отиснутог у кинематографији. Премда да није могуће временски прецизно омеђити црноталасно раздобље, недвосмислено се доводи у вези са стихијом студентских демонстрација широм Европе седамдесетих година XX века, као побуне против разноврсних друштвених пропаганди и политичке репресије. Такав социолошки контекст изнедрио је нови уметнички израз, лишен идеализованих представа живота и утопистичке пропаганде, усредсређен на базична егзистенцијална питања „малог човека“ у судару са системом. У наставку разговора, који је модерирала Данка Спасојевић, професор Никодијевић је подсетио на најзначајније ауторе црног таласа, односно „новог филма“ како су га именовали сами актери, делећи са окупљеном публиком њихова аутентична сведочанства о времену освајања слобода, до којих је дошао интервјуишући их у својој ауторској радијској емисији у периоду од 1992. до 1994. године. Међу његовим саговорницима били су Живојин Павловић, Александар Петровић, Желимир Жилник, Душан Макавејев, Лазар Стојановић, Марко Бабац, Слободан Праљак и Радослав Зеленовић, који су на различите начине били жртве ондашњих цензорских механизама. У наставку је било речи о митологизацији црног таласа, могућној измењеној рецепцији услед евентуалне деполитизације и деконтекстуализације, те о коначном ослобађању „бункерисаних“ филмова на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи на измаку XX века.
Аутор текста Данка Спасојевић
Аутор фотографија Андреј Анђић
