Главна јунакиња овог романа, проститутка Лејла Текила, животну причу почиње у тренутку своје смрти. Лејла је водич кроз породичне односе и народне обичаје у дубокој провинцији.
Након што је брутално убијена и бачена у контејнер, Лејла се из минута у минут, присећа делова свог прерано зауставњеног живота. Из исечака њеног сећања слаже се прича од детињства до смрти, а основу употпуљују пријатељи који су као и она одбачени од породице и друштва.
Ауторка Елиф Шафак и сама каже да је много тога у овој књизи истинито и да је све фикција. Гробље напуштених стварно постоји у Киљосу и брзо се шири, гробови су обележени само бројем, за људе који су сахрањени овде инспирацију је нашла у новинским исечцима и стварним причама. Улица бордела такође постоји, стварни су и историјски догађаји поменути у причи.
Елиф Шафак се нашла на мети осуда , јер је традиционалисти не воле због директног писања о домаћим друштвеним проблемима и деликатним породичним односима, сматрајући ову причу изопаченом. Замерају јој борбу за женска права и слободу, која је у овом роману „Десет минута и тридесет осам секунди на овом чудном свету“ усмерена и на законска права и положај жена које живе од продаје тела. Све до 1990. године на снази је био Члан Турског кривичног законика на основу кога се силоватељима за трећину умањује казна уколико докажу да је њихова жртва била проститутка. Законодавци су тај члан бранили аргументом да „силовање не може лоше да утиче на ментално или физичко здравље проститутке“. Те године, након све учесталијих напада, избили су протести, захваљујући томе Члан је стављен ван снаге.
Због романа у којима се бави питањем злоупотребе деце и сексуалног насиља турске власти су 2019. године против Елиф Шафак покренуле истрагу. Упркос томе, бескомпромисност у писању и јавном наступу донеле су јој статус најчитанијег писца у Турској, а њену предходну књигу „Четрдесет правила љубави“ ВВС уврстио је у 100 романа који су обликовали данашњи свет. Пише на турском и енглеском језику, а њене књиге су преведене на 50 језика.
Препоруку написала Бојана Ђоковић, библиотекар