У сусрет обележавању 140 година имена града Краљева (19. април) и Светском дану књиге (23. април) Народна библиотека „Стефан Првовенчани” Краљево приредила је изложбу Гласови који трају, која ће током априла и маја бити постављена на Тргу Јована Сарића. Намера аутора изложбе, Дејана Алексића и Ане Гвозденовић, била је да одабраним стиховима подсете посетиоце на дело завичајних стваралаца чији се песнички глас и данас чује и представља важну карику у неговању поезије у граду на Ибру. Неки од заступљених аутора су рођени у Краљеву, други су у њему провели део свог радног века, били блиски сарадници краљевачких књижевних гласила Октобар и Повеља, чланови Књижевног клуба Краљево и сл. Дело неких од њих давно је надишло локалне оквире а многи имају незаобилазно место у култури минулог века. На паноима су се нашли стихови: Василија Милојевића, гимназијског професора филозофије, логике и психологије (1953–1971); Радомира Продановића, страдалог на Васкрс 1944. током савезничког бомбардовања а чији су се стихови нашли и у Антологији Миодрага Павловића; Казимира Висковића, који 1959. учествује на Змајевим дечјим играма у Сремској Каменици а кога представљамо стиховима из збирке Неда (1952), посвећене прерано страдалој сестри Недељки; Драгана Илића Нишког, за кога је, по запажању Богдана Мрвоша, „свет био рђаво скројен”, који је био образованији од својих вршњака, мудрији, досетљивији, „са јасно изграђеним осећањем поноса и части. Прерано дозрео…”; Милана Ђокића, песника и сликара, али и вредног конзерватора културног наслеђа; Богдана Мрвоша, главног и одговорног уредника краљевачког Октобра те потом панчевачког књижевног гласила Трибина и Културне рубрике листа Борба; Рајка Кнежевића, који се потписивао и као Рајко Опори, а чија је збирка Цвет наранџе из врта чипова постхумно објављена у краљевачкој Повељи; Милутина Петровића, по суду бројни књижевних критичара, једног од најзначајнијих савремених српских песника; Слободана Лазовића, приповедача и песника, бритке мисли и стамених уверења; Љубише Мишића, некадашњег члана Повељине Редакције задуженог управо за поезију; Зорана Весковића, песника особеног лирског сентимента који је своје дело везао за краљевачки Књижевни клуб; Драгиње Урошевић, добитница награде „Бранко Миљковић”, чији су стихови неретко обојени духовним трагањем; Душана Стојића, једног од оснивача Манифестације Жички духовни сабор Преображење, новинара, песника, музичара; хаику стихови Ненада Бургића, „јединствене личности у нашој дипломатији и култури”, те стихови Драгана Ђоковића, ствараоца сведеног израза и врсних минијатура.
Aутор текста Ана Гвозденовић
Аутор фотографија Иван Спасоејвић
