У четвртак, 14. априла, у краљевачкој Библиотеци уприличено је представљање збирке песама „Осматрачница“, завичајне ауторке Биљане Миљковић. Биљана Миљковић је професор разредне наставе и дугогодишњи сарадник НБ „Стефан Првовенчани“. Објавила је збирку песама за децу „Кроз лепоте одрастања“ (2013). „Осматрачница“ (2022) прва је њена збирка песама за одрасле, изашла под окриљем издавачке куће Центар за афирмацију стваралаштва „Поетикум“. Песник Александар Марић, уредник издања, укратко је појаснио концепт и уређивачку политику „Поетикума“, нагласивши да је „Осматрачница“ објављена као једанаеста збирка у библиотеци „Стиховање“.
Писац и библиотекар саветник у пензији Милоје Радовић, рецензент књиге, најпре се осврнуо на дугогодишњу и свестрану сарадњу са песникињом: „Радећи бројне програме за децу знао сам, као и све наше колеге, да је Биљана Миљковић један од ретких, драгоцених и талентованих сарадника Библиотеке који су својим талентом и пожртвовањем значајно унапредили библиотечки рад. Уз њу су, у овом простору, протеклу деценију одрастала талентована деца, а заједно са њима одрастала је и она, и ми. И, догодило се да, она, од доброг песника за децу, постане и добар песник за одрасле.“ Потом се задржао на тумачењу њених песама: „Књига ’Осматрачница’ Биљане Миљковић је несвакидашња, пробраним речима сазидана, лична осматрачница. Са ње, (налази се ’тамо где се небо са земљом спаја’) песникиња, занета у сопство, пажљиво мотри и описује свет и себе у њему. Са тако одабраног, негде у себи пронађеног, одуховљеног места, песникиња стишаним гласом, пазећи да не изостави ништа од виђеног и доживљеног, читаоцима бираним речима које се, кад је потребно, изненада претварају у реалне слике, дочарава свој завичај, детињство, а пре свега своје ближње. При томе су јој ближњи, не само људи, него и птице, ливаде траве, облаци, рекa…“
„Кроз циклус песама о селу желела сам да оживим успомену на дивне дане проведене у њему и сачувам их од заборава. Ово је мој унутрашњи призив тих времена, вид борбе против новог поретка који прети да на лукав и перфидан начин остави свој печат у нади да потре наш идентитет. Песмама сам се трудила да пренесем проживљену емоцију из угла детета које све ово време негде у мени обитава, да корачајући кроз живот и поезију саберем све те чаробне тренутке који нас дефинишу као Богољубив народ, чуваре огњишта и домаћине. Веома велику улогу у формирању моје личности имала је бака. Дивна, смирена, и изнад свега вредна жена. Жена пред чијом величином бих се увек задивила. Жена коју сам највише волела“, истакла је Биљана Миљковић, говорећи како су песме настајале.
„Трешња“, „Слава“, „Осматрачница“, „Бакина зељаница“ и „Кудеља и вретено“ наслови су песама које је ауторка казивала пред бројим суграђанима, пријатељима и поштоваоцима. У уметничком делу програма наступио је Црквени хор „Свети Сава“ под управом диригента Драгане Манојловић са нумером „О тебје радујетсја“. Вокални извођачи Верица Трикош, Милош Ћериман и Раде Милићевић извели су изворну песму „Чије је оно девојче“, док су вече затворили чланови музичког ансамбла „Херувими“ изводећи нумеру „Пред иконом“, за коју је текст и музику написала Биљана Миљковић.
Текст: Катарина Јаблановић
Фотографије: Иван Спасојевић
