После више оправданих одлагања, у краљевачкој библиотеци је прошлог петка одржано дуго очекивано предавање проф. Мила Ломпара Свети Сава и српски културни образац. Пред многобројном публиком, уз занимљиву видео-презентацију, професор Ломпар је говорио о елементима нашег културног идентитета и његовом вишевековном трајању. Као најстарији и најважији чинилац српског културног обрасца професор Ломпар је истакао светосавску традицију, унутар које су различита времена потенцирала различите моменте (верски, правни, просветни). Професор је подсетио да је Свети Сава као школска слава уведен у наш образовни систем 1842. године а да је после Другог светског рата, 1947/1948, прекинуто са обележавањем овог празника, те да је то био највећи прекид светосавског континуитета. Следећи конститутивни елемент у формирању српског културног обрасца јесте косовски, унутар кога поново различите епохе активирају различите аспекте (завет, подвиг, издају). Као занимљив пример претрајавања овог елемента српског културног обрасца професор је навео вилу Гопчевића у Трсту из 1850. године, на чијој се фасади истичу фигуре цара Лазара и царице Милице, те Милоша Обилића и Косовке Девојке. Трећи моменат су сеобе, наша национална кретања са југа на север и са истока на запад, а као илустрацију трајања овог елемента професор је представио прву верзију слике Сеоба Срба Паје Јовановића. Четврти моменат је секуларна традиција, која почиње са Доситејем Обрадовићем, а пети, који се нажалост често превиђа, јесте да је српски народ у двадесетом веку био изложен геноциду.
Међу бројним посетиоцима овог програма били су и ђаци краљевачких средњих школа са својим наставницима.
Aутор текста Ана Гвоздевић
Аутор фотографија Иван Спасојевић
