У краљевачкој библиотеци предстваљена је књига „Речи су сенке дела” др Душка Лопандића, доктора права, некадашњег амбасадора Србије у Португалу и члана бројних преговарачких делегација које су нашу земљу заступале у међународној дипломатији. У своју студију о настанку модерне дипломатије и развоју дипломатских односа у интернационалним оквирима у распону од XV до XX века, др Лопандић уткао је не само истраживачки напор већ и своје богато дипломатско искуство које је поуздан предложак дубљем сагледавању и разумевању кретања у међународној политици. Свој коментар књиге најпре је дао др Невен Цветићанин, виши научни сарадник Института друштвених наука у Београду. Са становишта једног од њених уредника, др Цветићанин је образложио структуру књиге унутар које су поглавља омеђена трима историјским скуповима који су, сваки на другачији начин, означили прекретнице у политичком поретку света: Вестфалски мир 1648. године, Бечки конгрес 1815. и Париска конференција 1919. године. Дипломатски портрети изасланика и државника који су овде дати, почев од Никола Макијавелија, преко сликара Рубенса, грофа Саве Рагузиског, Бенџамина Френклина и других, до Вудроа Вилсона, посредно сликају међународне историјске и политичке прилике у временима њиховог деловања. Аутор књиге потцртао је карактеристе тзв. нове дипломатије, установљене у њеним зачецима а опстале до данас: јавност дипломатског делања, отворени преговори без скривања уговора, преговарачка мултилатералност, идеја колективне безбедности, настанак Друштва народа, које данас представљају Уједињене нације. На крају, др Лопандић је истакао тројицу српских дипломатских представника на великим политичким скуповима: Проту Матеју Ненадовића као српског изасланика на Бечком конгресу, Јована Ристића, учесника Берлинског конгреса, и Николу Пашића, заступника Србије на Париској конференцији.
Аутор текста Данка Спасојевић
Аутор фотографија Андреј Анђић
