Вести

Поводом деведестогодишњице рођења Мирослава Мике Антића, која је навршена 14. марта ове године, у краљевачкој библиотеци приређено је предавање др Валентине Хамовић, ванредног професора на Учитељском факултету Универзитета у Београду, на тему „Место и значај Мирослава Антића у српској књижевности XX века”, као омаж његовој личности и стваралаштву. У систематичном прегледу Антићевог свестраног уметничког деловања, др Хамовић је указала на његово стваралачко огледање у сликарству, филмској уметности, новинарству и најподробније у књижевности за децу и одрасле, у којој је и оставио најдубљи траг. С обзиром на разуђеност Антићевог ауторског испољавања у различитим уметничким областима, наизглед је тешко направити поетичку синтезу, али удубљеније загледање ипак доводи до откривања одређеног система, пре свега у тематском погледу. Антићеве опсесивне теме су бескрај, светлост, плаветнило, трептај, неизрециво титрање које прати осетљиво раздобље на размеђу између детињства и младости. Истакнуто је, такође, да Антић не припада оној песничкој линији која је учествовала у модернизацији српске поезије, попут Миодрага Павловића или Васка Попе, већ је испољавао неоромантичарску настројеност, доносећи поезију лаког и нежног штимунга, сентименталног тона, каткад и патетичних уплива. Као Антићева ауторска иновативност, наглашен је заокрет који је учинио у писању поезије за децу, уводиће у њу љубавну тематику. Истакнут је, такође, и Антићев преображај од „човека земље” с песничких почетака, којег је заокупљала друштвена неправда и класно угњетавање, до каснијег „човека неба” окренутог висинама, птицама, сенкама и звездама.

У закључку сагледавања Антићевог места у српској књижевности XX века, професорка Хамовић је указала на дубоку диспропорцију између свеприсутности и свеприхватања Антића међу читаоцима и изостанка озбиљније књижевнокритичке верификације његовог дела.

Аутор текста Данка Спасојевић

Аутор фотографија Иван Спасојевић