Ово је прича о близанцима Лукасу и Клаусу, где анаграмски однос њихових имена, те приповедање које из првог лица множине прелази у прво лице једнине, наводи читаоца да се запита јесу ли браћа два одвојена ентитета која идентично мисле, идентично говоре и идентично се понашају, или је реч само о једном ентитету који себе ословљава у множини надајући се да ће му то пружити менталну снагу неопходну за преживљавање.
Ауторка Агота Криштоф кроз Велику свеску, Доказ и Трећу лаж који чине Близаначку трилогију алегоријски представља судбину близанаца као идеолошку подвојеност послератног света иако време и место у романима ниједном нису прецизно одређени. И сама принуђена да емигрира (из Мађарске у Швајцарску 1956. године), списатељица је искористила властито мигрантско искуство да кроз дечју перспективу опише шокантне димензије људског ужаса. Читаво дело карактерише редукованост стилског израза, непостојање великих описа, чиме ауторка изражава огољеност времена и ствара причу о нестанку једног и доласку новог, крајње непостојаног света.
„Лежем и, пре него што заспим, обраћам се у својој глави Лукасу, као што чиним толике године. То што му кажем је мање-више исто као и обично. Кажем му да, ако је мртав, има среће, и како бих много волео да сам на његовом месту. Кажем му да је он најбоље прошао, а ја сам тај који мора да носи најтеже бреме. Кажем му да је живот потпуно бескористан, то је бесмисао, заблуда, бесконачна патња, изум једног Не-Бога чија злоба превазилази сва очекивања.“
Агота Криштоф рођена је 1935. у мађарском градићу, непосредно уз аустријску границу. Од 1956. живи у Швајцарској где је годинама радила у фабрици сатова. Године 1986. је написала свој први роман Велика свеска који представља и почетак задивљујуће трилогије настављене Доказом (1988) и завршене Трећом лажи (1991). За Велику свеску, која је преведена на више од 40 језика, добила је европску награду за француску књижевност. Роман Јуче објавила је 1995. године, а 2004. аутобиографски текст L’analphabète. Преминула је 2011. године
Препоруку написао Александар Димитријевић, библиотекар