Јунаци овог романа су обични људи јединствених интересовања и потреба, трагично неуклопљени и емотивно неиспуњени. Излаз из ситуације траже у непрофитном активизму на глобалном нивоу. Зубар Видкун, полицијска инспекторка Лисе, геј биолог Спербер, монтажер филмских трејлера Такозвани Боб и писац тривијалних романа Хектор удружили су се да би пружали једно другом емотивну подршку, али осим усамљености спаја их и интересовање за животиње Африке. Служећи се извитопереном логиком, они проналазе изговор за пут у Кенију да би под маском активизма дали одушка својим неуобичајеним потребама. Наиме, њихова „мисија“ је да сексуално злостављајући животиње „скрену пажњу“ на то како их човечанство угрожава. Међутим, капитализам је корак испред њих, тако да их у Најробију чека породична фирма специјализована баш за ову грану туризма.
Кључна тачка романа је критика злоупотребâ које дозвољава отворено глобално тржиште. Афричка породица Матумби је развила читаву машинерију која омогућава елитама да „скрнаве“ заштићену фауну, док кенијска влада жмури зарад „развоја земље“.
Ерленд Лу наставља да се подсмева савременим тенденцијама у норвешком друштву. Тамо где се чини да су Норвежани дошли до савршенства, Лу указује на мањкавости уређења и трагичне резултате остварене на плану обичног човека. Књигом Животиње у Африци, Лу одлази још даље и шири критику на глобални ниво, откривајући мрачну страну глобализације. Лу се обрачунава са конзумеризмом и учмалошћу норвешких грађана уљуљканих системом државе благостања, али уводи и нове теме. Пре свега се подсмева опуштеном приступу екологији и очувању животне средине, а не пропушта да укаже и на цинизам „еколошки освешћених“.
Ерленд Лу је рођен 1969. године у Норвешкој.
Правио је кратке филмове и музичке спотове, радио у позоришту, на психијатријској клиници, као књижевни критичар, учитељ и преводилац поезије.
Објавио је више романа и књига за децу.
По његовом сценарију 2000. године снимљен је филм Детектор.
За кратко време постао је култни норвешки писац, а књиге су му преведене на преко двадесет језика.
У Стразбуру је 2006. године добио Европску награду младих читалаца за роман Наиван. Супер.
Препоруку написао Андреј Анђић, библиотекар