Чудесни свет Телехенових јунака, једноставан језик и необичан хумор којим је проткано његово дело, филозофска подлога на којој гради своје приче, неке су од карактеристика књижевности овог познатог холандског писца које је препоручују читаоцима свих узраста. Кроз форму кратког романа, а помоћу једноставних дијалога и монолога, Телехен покушава да расветли сложене психолошке и филозофске конструкте, попут усамљености, неприхваћености, суморног осећања. У његовим причама најчешћи јунаци су становници шуме, животиње које заједно живе у свету савршене доконости, ослобођене терета прошлости или смрти.
Како је оздравио цврчак је прича о веселом и задовољном цврчку коме се изненада и необјашњиво у главу увукло суморно осећање.
Било је то једног јутра почетком лета. Цврчак је седео у трави испред своје куће и мислио: како сам задовољан, весео и задовољан!
Сунце је сијало а мали бели облаци пловили су ниско испод хоризонта.
Цврчак се завалио, зажмурио и почео да цврчи све што му је падало на памет.
Одједном у глави осети нешто чудно. Нешто што никада раније није осетио. Било је мукло. Испунило му је целу главу.
Безбрижан живот који воде становници шуме изненада бива угрожен чудним осећањем које се појавило у глави цврчка. То осећање се временом мења, од нелагоде и напетости прераста у тугу и суморност. Како се усложњавају емоције тако расте и узрујаност међу житељима шуме и жеља да помогну свом пријатељу. Ненаметљивим језиком, кроз кратке и духовите дијалоге Телехен је ове врло сложене психолошке конструкте, који се повремено појаве код сваког од нас, успео да расветли и представи младим читаоцима. Умећем којим владају добри писци, креирао је свет у којем се неспутано крећемо из могућег у немогуће и натраг, свет у којем се учимо слободи и у којем су питања, било смислена или наизглед бесмислена, важнија од одговора.
Бура се завршава и враћамо се на почетак, живот становника шуме се наставља у свету савршене доконости.
Била је зима. Животиње су седеле припијене једна уз другу, испод храста, усред шуме. Јеле су топли мед и жирову торту и носиле су дебеле јакне и капе.
Све су биле веселе и задовољне. Кад би им било хладно, лупкале би једна другу по леђима или би дувале једна другој у шаке и крила.
Мрав је седео поред цврчка и запиткивао: – А оно суморно осећање…
- Које суморно осећање? – упита цврчак.
- Оно суморно осећање које си имао у глави..
Цврчак набра чело и дубоко се замисли, али није могао да се сети да је у глави имао суморно осећање. – Да ли сам то имао? – запита се цврчак.
Препоруку написала Марија Симовић