Свечани програм уручења „Жичке хрисовуље” Раду Танасијевићу, овогодишњем лауреату овог угледног песничког признања, у духу дуге саборске традиције, уприличен је у трпезарији манастира Жиче, 19. августа, на дан Преображења Господњег. О стваралачком путу и поетици Рада Танасијевића говорили су др Драган Хамовић, председник жирија за доделу „Жичке хрисовуље”, Милосав Тешић, књижевник. Указујући на сржне тачке Танасијевићеве поетике, Драган Хамовић је као његово аутентично својство истакао потпуност припадања своме наслојеном, живом језичком тлу, што не спутава његове песничке потенцијале, већ их дубље укорењује.
– Раде Танасијевић, као лирски удубљени посматрач, у песмама слободне форме, даје маха истанчаним емоционалним и мисаоним квалитетима, прожимајући свагдашње и несвакидашње моменте. У овим песмама укрштају се призиви савремене књижевне лектире, успоставља дијалог са другим песницима, али сав тај фини талог читалачког искуства коегзистира са пресним или колоритним ликовима и сценама сеоског живота или посета градским амбијентима, понекад као страном простору онога што је збратимљен са шумом – нагласио је Хамовић.
Милосав Тешић, који је својевремено, такође, овенчан „Жичком хрисовуљом”, говорећи о Раду Танасијевићу, потцртао је његов брзи поетички заокрет након што је ушао у поезију пропевавши фолклорном мелодијом, која у естетичком смислу делује превасходно звуковним склоповима.
– Окрећући се стварносним темама и мотивима везаним првенствено за сеоску средину, Танасијевић почиње да пева о лицима и наличјима света, као и о тајнама постојања, из перспективе песника ратара, служећи се често појмовним репертоаром из непосредног сеоског окружења, али не бежећи од тематизације урбаних садржаја – истакао је Тешић.
У надахнуто казаној беседи, са посебним пијететом према светом месту у чијем је окриљу примио награду, Раде Танасијевић јe говорио о улогу који песник положи кад се у писање упусти.
– Схватио сам већ при првим покушајима писања поезије да је песник неко ко је свој улог већ на почетку свесно заложио. И преостаје му једино да људске покушаје да господаре временом, и да играју улогу демијурга, посматрам са осмехом и жаљењем… Пишући поезију и обрађујући земљу од које живим, покушавам, као огромна већина људи у овој земљи, да изађем из задатих координата личног и колективног удеса. Сваки пут када заборавимо да нам је дата слобода избора истог трена заборављамо и да нам је дато право на искупљење. Верујем да свој век нећемо протраћити као Кафкин јунак чекајући испред отворених врата. Врата су затворена. Потребно је само да покуцамо – поручио је Танасијевић.
Програм свечаног уручења „Жичке хрисовуље” уметнички су оплеменили драмски наступ Небојше Дугалића, који је казивао Танасијевићеве изабране песме, те музичко-инструментални ансамбл „Херувими”, извођењем „Химне Светоме Сави” и ауторских композиција инспирисаних српским средњовековним наслеђем.
Завршна реч о лауреату припала је архијерејском заменику Његовог преосвештенства епископа жичког Јустина, Љубинку Костићу. Уз његову честитку Раду Танасијевићу за придруживање песничкој преображењској ризници и уручење уникатне златопечатне повеље и иконе Преображења Господњег од стране заменика градоначелника Града Краљева, Вукмана Ракочевића, те новчаног дела награде од стране Жељка Косовца, директора краљевачке филијале „Дунав осигурања”, као донатора средстава за наградни фонд, завршен је 31. Жички духовни сабор „Преображење 2022”.
Аутор текста Данка Спасојевић
Аутор фотографија Иван Спасојевић
