Према устаљеном обичају да крајем године Издавачка делатност НБ „Стефан Првовенчани” представи своју актуелну продукцију књига, у четвртак, 22. децембра, у библиотеци је уприличено књижевно вече тим поводом. Уредници Ана Гвозденовић и Дејан Алексић говорили су о утемељеној издавачкој политици наше куће и о библиотекама које чине едицију Повеља. Истичући значајан обим овогодишње књижевне продукције Повеље, посебан нагласак стављен је на песничке књиге домаћих аутора, односно на библиотеку Поезија, данас, установљену још 1996. године. У оквиру овог четврт века старог и данас једног од најреномиранијихкола песничких наслова, до сада је објављено близу двеста књига, од којих је неколико десетина награђено гласовитим књижевним наградама и признањима. Четворица аутора од дванаесторо песника и песникиња који су ове године у Повељи објавили своје нове песничке рукописе, учествовало је на поменутом програму: Небојша Лапчевић, Бојан Марковић, Милош Милишић и Љубиша Симовић. После дела вечери у којем је Ана Гвозденовић публику подсетила на Повељине библиотеке резервисане за књижевну теорију, историју и есејистику, Дејан Алексић је представио присутне ауторе и њихове најновије песничке књиге. Пре но што су песници пред посетиоцима читали своје стихове, главни и одговорни уредник Издавачке делатности указао је на основну поетичку препознатљивост и карактеристике стваралачке праксе сваког од њих. Књига песама Небојше Лапчевића Филателист представљена је као дело високе песничке самосвести, те да песник ефектно и на аутентичан начин спаја поезију са географијом, песничку исповедност са културним слојевима различитих простора и епоха, сензибилитет лирике с историјом и документом. Бојан Марковић, најмлађи међу учесницима, објавио је песничку књигу под насловом Тауматроп, фрагментарну поему која отвара поље језичких изражајних домета ка експерименту, при чему сењен експериментални карактер пројектује како на формални тако и на садржински план. Реч је о екстремно авангардном обрасцу који растаче уобичајено разумевање песничког говора. Поезија Милоша Милишића доста је позната краљевачкој књижевној публици, а ове године Милишић је у Повељи објавио књигу песама Сољење речи, а на програму је речено да се ауторов песнички свет заснива на два комплементарна тематска поља –једно у којем се инсистира на јасној свести о значају наслеђа и дубоких слојева културног памћења, на поглед окренут ка прошлом које, како би Матић рекао, дуго траје;и друго које почива на личној, исповедној лирици која сведочи о зебњи појединца над неретко узнемирујућим стварносним приликама. Посебно је истакнуто да се ова два плана/поља повремено додирују и прожимају, што резултира неким од Милишићевих најбољих песама. О песничком првенцу Љубише Симовића речено је да је то књига интимистичке лирике, у којој Симовић наступа као лирски хроничар, позван да у вудљивом, емпиријском а блиском окружењу препозна зрнца јединственог смисла. Књига Не знам полази од оног што је за поезију суштински важно, чиме се она у језику и постварује – рефлекс запитаности. Аутор је у потрази за одговорима, али га одговори не занимају више од самог стања које производи управо потрага.
Аутор текста Дејан Алексић
Аутор фотографија Андреј Анђиђ
