Амерички песник српског порекла, Чарлс Симић, један од водећих светских песника и есејиста данашњице, преминуо је у 85. години. Рођен у Београду 1938. године, с породицом је емигрирао најпре у Париз, а одатле у САД, 1953. године.
Његов обиман песнички опус заузима посебно место у америчкој модерној поезији, а Симић је добитник најзначајнијих признања и књижевних награда, међу којима су Пулицерова, „Едгар Алан По”, „Волас Стивенс“, Награда Америчке академије, Грифинове награде за поезију, Награде Poeta Laureatus Конгресне библиотеке у Вашингтону, Медаља „Роберт Фрост”, „Збигњев Херберт”, Златни венац Струшких вечери поезије…
Члан Америчке академије за уметност и књижевност постао је 1995. године.
Учинио је много за популаризацију српске поезије у Америци. Преводио је стихове Васка Попе, Ивана В. Лалића, Александра Ристовића, Новице Тадића и других наших песника, а аутор је и значајне антологије српског песништва Коњ има шест ногу (1992), која је америчким читалачким круговима дала сасвим нови, репрезентативан увид у највише домете српске лирике.
У књижевном гласилу наше библиотеке – Повељи, више пута су објављене нове песме Чарлса Симића, с којим смо имали врло продуктивну сарадњу. Године 2017. у Повељиној библиотеци После Вавилона објављена је тада нова Симићева песничка књига Лудак (The Lunatic), у преводу Марије Бергам Пеликани.
О СЕБИ
Ја сам некрунисани краљ бесаних
Који се са својим демонима још мачем бори,
Изучавалац плафонâ и затворених врата,
Који се клади да два плус два не даје увек четири.
Стари весељак који свира хармонику
Током ноћне смене у мртвачници.
Мува утекла из главе неког лудака,
Која се одмара на зиду тик крај његове главе.
Потомак сеоских ковача и попова:
Мрзовољни сценски помоћник двојици
Славних и невидљивих мајстора опсенара,
Једном званом Бог, и другом, Ђаво, под условом,
Наравно, да јесам онај за кога се издајем.
Чарлс Симић, Лудак, НБ „Стефан Првовенчани” – Повеља, Краљево, 2017.