Јуче је у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани” представљен роман Дечак са Фанара Саше Радојчића, који се 2022. појавио у издању новосадске Агоре. Саша Радојчић је афирмисани песник, преводилац, врсни познавалац књижевности, антологичар, а Дечак са Фанара је његов први роман. Осим аутор, о књизи су говорили и књижевни критичар Никола Маринковић и историчар др Драгољуб Даниловић. Никола Маринковић је подсетио да када песник почиње да пише прозни текст обично се испоставља да је у питању нека тема, нека грађа, коју једна песма не може да обухвати и да тамо где почиње проза једног песника почиње оно што је његовој поезији можда измицало: „У овом тексту постоји дубока историјска вертикала која се у поезији Саше Радојчића може само наслутити у одређеним песничким моментима и одређеним поетским текстовима. С друге стране, својом окренутошћу историјској и породичној тематици овај роман је близак трајном интересовању за историјски роман које постоји у српској књижевности.” Професор Драгољуб Даниловић је нагласио да роман Саше Радојчића заслужује да буде обавезна лектира средњошколцима у Србији. Својом свеобухватношћу овај роман нам говори и ономе што је прошло, али и ономе што и даље постоји у нама и око нас: „Открива нам лепоту живота у Цариграду, у делу града који се зове Фанар (фењер), у коме живе Фанариоти и у коме се данас налази седиште Васељенске патријаршије. Реч је о делу данас турског града у коме осећате дух Византије, дух хеленизма и оно што припада грчком националном идентитеу. Тај дух нестале историје који се овде чува могу да осете сви који у себи негују вредности хришћанства, православља, традиције.” Саша Радојчић је говорио о томе како је дошао до ове књиге. Наиме, када се пре пет-шест година јавила идеја о њој, аутор је имао само један елемент: љубавну причу о жени која је требало да се уда за једног брата, удала се за другог а волела трећег. Затим је радњу сместио у Цариград у време раслојавања, а у томе му је помогла чињеница да је и један крак његове породице потицао из тог миљеа. У роман је уградио и многе детаље из породичне историје, али је причи и даље недостајао покретач. Тада је одлучио да све све елементе повеже са потоњим генерацијама односно са следећим великим ратом (Другим светским). Уследило је истраживање, читање литературе, посета Цариграду. „Централна тема романа јесу историјски понори који се отварају пред појединцима и покушаји индивидуа да те ситуације превазиђу, ако не спасоносно, онда колико-толико прихватљиво.” Роман Дечак са Фанара, који у себи обједињује елементе историјског, породичног, поетског, али и филозофског, налази се у фонду наше библиотеке тако да ће сви заинтересовани наши суграђани моћи да га прочитају.
Аутор текста Ана Гвозденовић
Аутор фотографија Иван Спасојевић
