У краљевачкој библиотеци представљен је роман „Менует у шејтановим папучама” Милкице Милетић, ауторке из Чачка, која поред прозе пише и поезију, драмске текстове, поезију за децу, а сарађује и са бројним књижевним часописима. Милкица Милетић добитница је неколико књижевних признања. Награду „Мирослав Дерета” добила је за најбољи необјављени роман, награду „Милутин Ускоковић” за најбољу необјављену причу, а награду „Перо Књаза Милоша” за укупно лирско родољубље и књижевни допринос чувању српске културне баштине и традиције српског народа. Роман „Менует у шејтановим папучама” нашао се у најужем избору за награде „Стеван Сремац”, „Биљана Јовановић”, као и за Виталову награду за 2021. годину.
„Менует у шејтановим папучама”, заједно са романима „Terra d`oro” и „Звона Богородице Градачке”, представља својеврсну трилогију, која је узбудљив спој историје, легенди, митова и фолклорне фантастике.
О овом роману, поред ауторке, говорила је и Данијела Ковачевић Микић, просветни саветник Министарства просвете у Школској управи у Чачку, која се бави стручним усавршавањем запослених у просвети, а повремено објављује и књижевну критику у периодици. Она је нагласила да Милкица Милетић припада приповедачима који следе лирски реализам, односно оним приповедачима којима је и даље важно да испричају причу и да нема потребу за неким модернистичким наративним матрицама, иако ће се и у овом роману пронаћи неки скривени рукописи и епистоларна форма. „Једна од драгоцености овог романа је и начин на који ауторка употребљава језик за карактеризацију јунака и за оживљавање слике света. Када описује аустријске јунаке, она користи мноштво германизама и то је права ризница лексике, а када прелази на описивање турских великаша, њен је језик толико богат и врцав турцизмима”, истиче Данијела Ковачевић Микић.
Милкица Милетић, прочитавши неколико одломака из свог романа, краљевачкој публици открила је да се прича неће завршити овом трилогијом и да ће се златна нит приповедања започета у књизи „Terra d`oro”, наставити у неком следећем роману.
Аутор текста Ивана Хренко
Аутор фотографија Иван Спасојевић