У организацији Књижевног клуба Краљево, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево и Народног музеја Краљево у краљевачком музеју уприличено је свечано отварање тридесет и другог Жичког духовног сабора „Преображење”, најгласовитије градске културне манифестације, која је током тродеценијског трајања надишла локалне оквире и стекла статус културног догађаја националног значаја. Овогодишњу преображењску светковину песничке уметности поздравним говором отворио је др Предраг Терзић, градоначелник Града Краљева, нагласивши визионарство, прегалаштво и ентузијазам краљевачких културних посленика који су пре више од три деценије утемељили Жички духовни сабор, чиме су поставили постојане темеље за неговање православне духовности и лепе песничке речи као окоснице жичких духовних свечаности, а Краљево афирмисали као један од књижевних и културних центара наше земље. Градоначелник је учинио осврт на програмски садржај овогодишње манифестације, истакавши посебно научни скуп „Публицистика у развоју друштва и државе” који је у концепт „Преображења“ уврштен пре три године, као и књижевне програме у чијем ће средишту ове године бити поезија Љубивоја Ршумовића као овогодишњег лауреата „Жичке хрисовуље“. У наставку програма, Ивана Грујић, директорка Музеја Херцеговине у Требињу, отворила је изложбу „Јован Дучић, свом милом Требињу: трагом једне визије ”, која је приређена поводом осамдесетогодишњице Дучићеве смрти. Изложбом је чињен омаж Јовану Дучићу не само као слављеном и вољеном песнику и угледном дипломати, већ и као зачетнику идеје о оснивању Музеја у Требињу, пониклом на његовој уметничкој колекцији коју је тестаментом завештао Музеју и Библиотеци. Међу експонатима се налази његова књижевна и дипломатска преписка, лични предмети, фотографије, као и сачуване уметнине из личне колекције.
Свечаном тону првог овогодишњег преображењског окупљања допринели су инструментални музички пасажи ученица Музичке школе у Требињу, виолончелисткиње Теодоре Ковачевић и флаутисткиње Марине Мучибабић, којима је клавирску пратњу пружила професорка Ивана Пешић.
Аутор текста Данка Спасојевић
Аутор фотографија Иван Спасојевић
