У трпезарији манастира Жиче, 19. августа, на празник Преображења Господњег, уприличено је уручење „Жичке хрисовуље” Љубивоју Ршумовићу, овогодишњем лауреату овог престижног књижевног признања. Појањем молитве „Оче наш” свечани програм отворила је Јана Крижак, сопран, уз подршку исона Верице Трикош, Мирјане Мићовић, Бојане Срећковић и Рада Милићевића. Према обичају који је установљен још у зачетним годинама одржавања Жичког духовног сабора, о поезији добитника, у оквиру програма свечаног уручења награде, говоре еминентни проучаваоци и познаваоци књижевног опуса награђеног песника. Своја слова о поезији Љубивоја Ршумовића казали су др Драган Хамовић и др Зорана Опачић. Како је истакао др Хамовић, Љубивоје Ршумовић је колико песник за децу толико и народни песник, подразумевајући под народним песником оног поету који је песник у основи и по дубини, а не оног који пева за ширину и мнозину. Хамовић је потцртао језичку економичност својствену Ршумовићевом песничком говору, виталност и животну ведрину која се очитава у већини његових песама, приврженост завичају и ширем отаџбинском окружењу, као и забринутост због колективног удеса у савременом свету апсурда, закључивши своје казивање следећим речима:
- Љубивоје Ршумовић, кога знамо пре свега као поету луденса, песник је пуног распона тонова и расположења… Силу речи подршке и наде Ршум је пронашао и оне трају у непрекидном радосном оптицају међу нашим детињим и осетљивим народом.
Др Зорана Опачић скренула је пажњу да је изворна завичајност упадљиво својство Ршумове поезије, да се смисао певања испуњава у позивању на светлост, те да се у овом свечаном дану сједињују три светлости – светлост поезије, светлост Преображења и светлост Жиче. Опачић је оценила да Ршумовићево тематски разуђено певање сведочи о дубинском познавању човекове природе, мудром препознавању историјских заблуда, што аутентичну „поетику Ршума” чврсто уграђује у савремену српску књижевност.
Језгровито сроченом беседом, Љубивоје Ршумовић је пренео узвишено осећање поводом придруживања песницима окупљеним у песничкој преображењској ризници, истакавши рађање и живот као врховни смисао:
- Глагол НИЦАЊЕ је божански императив, борба непостојећег да постоји, нагон невидљивог да буде виђено! Да ли је семе живота однекуд донео фамозни „велики прасак“… Или се то догодило на неки други начин? Неком моћном силом о којој је говорио Никола Тесла, која је уз помоћ Сунца, воде, земље и минерала створила на нашој планети и Рај и Пакао… А нама оставила слободу да богорадимо, али и да уживамо плодове те божије авантуре, али да се држимо посебно заповести „да се рађамо и множимо”, да НИЧЕМО, да бисмо кроз децу постајали бесмртни, и могли владати божијим делом – ЖИВОТОМ!
Уследило је уручење „Жичке хрисовуље” Љубивоју Ршумовићу, што је у част припало Милошу Милишићу, помоћнику градоначелника Града Краљева за културу. Предајући „Хрисовуљу“ лауреату, Милишић је истакао да је Жича српска прича, а да је Ршумовић српска песничка прича, подсећајући на његову седмодеценијску присутност у нашем народу, јер су уз његове стихове расли отац и син, и деда и унук.
Честитку лауреату уз жељу да његовим духом још дишу ливаде у Љубишу, упутио је и протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик Његовог преосвештенства епископа жичког Јустина, истакавши притом да је Ршумовићева поезија у себе сместила родољубиву мисао, предачки завет, љубав, доброту и лепоту.
Од прошле године установљен новчани део награде, добитнику је уручио Жељко Косовац, директор краљевачке филијале „Дунав осигурања“.
Посебан естетски доживљај и прилику за дубље разумевање Ршумовићеве поезије бројним окупљеним посетиоцима у манастирској трпезарији, ванредном драмском интерпретацијом одабраних стихова пружио је Небојша Дугалић, један од најистакнутијих уметника српског глумишта.
Аутор текста Данка Спасојевић
Аутор фотографија Иван Спасојевић
