НА БАЛКОНУ
Улицом се вукао жути камион,
У приколици био је жољави носорог,
Премда подеснији био би слон.
Чудио сам се угледавши носорога тог
Са балкона свог украшеног цвећем.
Тамо где се крећем, увек срећем камион
У коме је шљунак за бетон,
А не носорог, строг због рога свога.
Чудио сам се видевши камион жут
Као море или шарен сумарен.
Био сам тог дана мало забринут и збланут
Што у животу, малне, бејах занемарен.
Међутим, на балкону, опијен од среће,
Заливао сам своје жућкасто цвеће.
Шебој, каранфил, мушкатле.
Штошта видео сам са балкона, тј. одатле.
Ал никада камион жуте боје,
Бучан као јато носорога. Отуда интересовање моје.
И радост дошла је стога.
Где год да се носорог дене,
Сетиће се да је видео мене.
Рећи ће и гнуу и жирафи и слону:
Заливао је биљке на балкону
И бацио ми букет цвећа да утолим глад.
Беше велика срећа што дођох у његов град
И што је он изашао на балкон.
Ох, да је на планети више таквих човека,
Знао би свако да га срећа чека.
Утеха је слаба што има моћних баобаба,
Акација и палми. За човеком остаје жал ми.
Али, човече, брате, добри бато,
Зашто малопре рече јато. Не разумем ја то.
Ето, зато; да сам рекао стадо,
Насмејао ти би се радо, а до смеха није ми стало
Баш нимало. Мисао моја почне да врлуда
Кад у питању су крда.