Поезија за добар дан

ПОХВАЛА ВОЛТУ ВИТМЕНУ

 

Крава је једна била много жедна,

И још, јадна, веома гладна.

Брзо, ископао сам бунар

И три ведра пуна

Однео крави да утоли жеђ.

Сав блатњав, уморан и смеђ као глеђ.

Као ноћ или пак гар,

Јер сам ископао бунар.

 

Хитро, посејао сам праву енглеску траву,

Заливао је, заливао и навиљак однео крави.

Напунио јасле, ту би траву пасле

И краљевске лађе расе лимузен.

Ручак би смазале за трен.

 

То да једем, на то заборави, оте се крави,

Та, то ти је трава за игралишта

И не вреди ништа,

Добрано поче да се гнуша наша буша.

Нема ни укуса, ни влакана,

Сва сам, види, уплакана.

Има ли шта тужније од крављег плача

И од беса тужних навијача

На згроженој планети, дедер се сети.

 

По овој трави нека трче

Олињали идоли у гаћама.

Док нашим мужевима црева крче,

Они се размећу плаћама.

 

Него, добри човече, благо мени,

Ако не желиш тужни крај једне краве,

Летални исход невиђене драме,

До библиотеке крени

И узми Влати траве, за ме.

 

И пожури, витак као Траволта,

Ништа без поезије и омиљеног ми Волта.