У суботу 28. октобра у сали „Васко Попа” представљена су посебна издања НБ „Стефан Првовенчани”, објављена у текућој години. То су „Мемоари Гаје Швабића и породичне успомене његових потомака”, чији је приређивач др Драгољуб Даниловић, и „Аџића кућа, споменик културе, књижевности и уметности”, пратећи каталог истоимене изложбе уприличене поводом Имендана града Краљева, чије су ауторке мр Катарина Грујовић Брковић, мр Ана Гвозденовић и Ивана Хренко.
О „Мемоарима Гаје Швабића и породичним успоменама његових предака” говорили су приређивач проф. др Драгољуб Даниловић и уредница овог издања, мр Ана Гвозденовић. Она се у свом излагању дотакла културолошког значаја личности Гаје Швабића, који је био један од утемељача Друштва „Свети Сава”, најстаријег активног грађанског друштва у нас, те добротвор Српске књижевне задруге, наше најстарије издавачке установе и једне од ретких културних институција српског народа основаних у XIX веку које су успеле да се одрже до данас.
Професор Драгољуб Даниловић је говорио о Гаји Швабићу, свом чукундеди, који је од тополског сељака и трговца у тешким временима стигао до функције председника општине и секретара Народне скупштине, не заборавајући на част и морал. Професор Даниловић се осврнуо и на личност своје баке Надежде Павловић, која је у годинама Другог светског рата и грађанске подељености успела да сачува своју личност неукаљаном, налазећи потпору у два моћна стуба: вери у Бога и љубави према породици.
О „Аџића кући, споменику културе, књижевности и уметности”, говориле су ауторке, Ивана Хренко и Ана Гвозденовић.
Ивана Хренко говорила је о историјату ове грађевине, која представља изузетан пример фолклорне архитектуре балканског стила прве половине 19. века и која је 1974. године проглашена спомеником културе. Излагање Иване Хренко било је документовано писаном, фото и усменом грађом, која на поуздан и аутентичан начин говори о значају Аџића куће. Kроз истраживање о овом споменику културе шире се и сазнања о значајним породицама, кретању становништва, о здравству и просвети и, уопште, о урбаном развоју једне вароши, која је израсла у град какав је Краљево данас.
Ана Гвозденовић говорила је о корисницима овог здања након 1976. године, када су изведени први рестаураторско-конзерваторски радови којима је кући враћен првобитни изглед. Просторије Аџића куће током 80-их година 20. века користили су Фонд за изградњу Спомен-парка, а потом и Културно-просветна заједница у Краљеву. Почетком новог миленијума Аџића кућа добија намену коју и данас има, у њој је смештена Издавачка делатност краљевачке библиотеке. „Станари” ове куће и данас служе на част не само својим суграђанима већ и свеколикој српској култури, а међу њима морамо поменути академика Горана Петровића, те песнике и књижевнике, Драгана Хамовића, Живорада Недељковића и Дејана Алексића.
Програм је пратио велики број Краљевчана, садашњих и бивших ученика професора Даниловића и краљевачке гимназије, као и потомци породице Алексић који су део живота провели у Аџића кући.
Ауторке текста: Ивана Хренко и Ана Гвозденовић
Аутор фотографија Лазар Гвозденовић
Kraljevačka biblioteka na Sajmu knjiga u Beogradu: „Živele knjige!“ (VIDEO)
