Поводом Имендана града Краљева, који се традиционално обележава 19. априла, испред Градске управе, на Тргу Јована Сарића, отворена је изложба „Краљево у француско-српским везама”, чији су аутори Драган Драшковић, музејски саветник, мр Ана Гвозденовић и Ивана Хренко, уреднице у Издавачкој делатности „Повеља”.
Изложбу је отворио др Предраг Терзић, градоначелник Краљева. „Односи између Србије и Француске датирају још од средњег века – и данас се сећамо Јелене Анжујске. Али сећамо се и свих оних младих људи који су крајем 19. и почетком 20. века, одлазили да се тамо образују. Готово читава српска интелектуална елита, школовала се на западу, а Париз и други француски градови, били су места где су они стицали своја знања”, рекао је, између осталог, градоначелник Краљева.
Драган Драшковић је истакао да се француско-српске везе, након средњег века, Јелене Анжујске, манастира Градац и легенде о Долини јоргована, могу пратити од 19. века, од првих описа Карановца у делима француских путописаца, затим у учешћу Пољопривредне школе из Краљева на светској изложби у Паризу 1889, у Првом светском рату и савезништву Француске и Србије, потом школовању српске деце у Француској, преко фабрике авиона „Луј Бреге” у Краљеву, до успостављања приватних веза и таласа емиграције. „Помоћ Француске Србији и српском народу у најтежим ситуацијама рата, створила је код српског војника и у народу велику захвалност, на коју су заветовали потомство, а код француског народа изузетно брижан, искрен и присан однос према Србима”, рекао је господин Драшковић о односу Србије и Француске након Првог светског рата.
Ивана Хренко говорила је о билатералној сарадњи између Краљева и Општине Сент Фоа, успостављеној крајем 20. века, тачније 1997. године, када је Жерар Шарије, тадашњи потпредседник ове лионске општине, први пут посетио Краљево. Декларација о партнерској сарадњи на пољу привреде, културе и спорта, између ове две општине, потписана је 2005. године, а једном успостављене везе само су се надограђивале, а институције (Народни музеј Краљево, НБ „Стефан Првовенчани”, Краљевачко позориште, Удружење „Јелена Анжујска” итд.) даље умрежавале.
Ана Гвозденовић говорила је о почецима Издавачке делатности краљевачке библиотеке, истакавши да је већ друга публикација, објављена крајем осамдесетих година прошлога века, била књига Виктора Игоа „Последњи дан на смрт осуђеног”. У књизи је био објављен и текст Миленка Веснића „Виктор Иго и Срби”. Јубилеји француске књижевности, годишњице рођења или смрти знаменитих књижевника, подсећања на незаобилазну француску литературу, били су, такође, поводи многих програма и изложби које је организовала краљевачка библиотека. Ана Гвозденовић истакла је, на крају, да не само да су француски писци читани код нас, већ да су „нова времена учинила да и наши ствараоци допру до француских читалаца и представе се француској публици”, као што су Горан Петровић, Живорад Недељковић и Дејан Алексић.
Стихове на српском и француском језику говорили су Ева Јакић и Коста Богојевић, ученици Гимназије.
Модератор програма била је Јасминка Марковић, директор НБ „Стефан Првовенчани”.
Аутор текста Ивана Хренко
Аутор фотографија Иван Спасојевић
