Има наговештаја да су први покушаји оснивања читалишта у Карановцу били још 1863. године, али о томе нема извесних записа. Писани документи који о томе говоре могу се наћи у Историјском архиву Србије, у облику рукописа, и у једном од њих се каже:

„У Срезу Карановачком, наиме у вароши Карановцу читаоница постоји од 1868. године.”

Постоје поуздана сведочанства да је поднела Правила на увид и да их је прочитао и одобрио министар унутрашњих дела 30. маја 1873. године. Поступак је уобичајено текао пошто се начелник Чачанског округа, И. Коцић, 1. маја 1873. године обратио министру просвете са молбом:

„Грађанство вароши Карановца установило је варошку читаоницу још у 1869. години па како до сада никаквих правила није имало, то је сада такова сачинило, које дотични срески начелник овоме начелству пратио. Ова правила Начелство ово шаље по господину Министру просвете и црквених дела на увиђај и потврђење.”

Упадљиво је да начелник Чачанског округа у писму упућеном министру просвете не помиње 1868. као годину оснивања Карановачке читаонице, већ 1869, што је вероватно погрешка, јер је година оснивања Карановачког читалишта недвосмислено 1868. и о томе сведочи рукописна грађа сачувана у Архиву Србије у Београду.

Према сачуваним подацима, читаоница је 1974. године имала 50 чланова који су плаћали 40 гроша годишње. Читаоницу Општина није помагала. Издржавала се прилозима чланова и посетилаца. Поред културно-образовног рада, читаоница је имала претплату на неколико домаћих листова, међу којима су били Будућност, Видовдан, Глас јавности, Домишљан, Застава, Рад, Српске новине, Тежак, Видело, Глас Црногорца, Нови век…

Као поздано сведочанство о историји Карановачке читаонице, драгоцен је и запис А. Пајевића из 1889. године, у коме се при опису Краљева помиње и Читаоница: Краљево има своја два парна млина, парно купатило, читаоницу, певачко друштво итд. Тадашњи Карановац имао је око 2500 становника, а књижни фонд је већ 1909. године износио око 3000 књига. Даљи развој Читалишта заустављен је балканским ратовима, да би у току аустро-немачке окупације и I светског рата оно било сасвим уништено. За време рата Читаоница је претворена у касарну, а књиге су уништене.

После Првог светског рата рад Читонице није обнављан, већ се она налазила у саставу Гимназије.