Магле око Маглича

Замак Маглич лежи на брегу изнад десне обале Ибра, на око двадесетак километара јужно од Краљева.Подигнут је на уској заравни стеновите косе која чини један од западних огранака масива Столова. Из тог правца је, према североистоку, и једини копнени прилаз утврђењу. Сачувани историјски извори о замку и овом подручју веома су оскудни. Први подаци потичу

Магле око Маглича

Замак Маглич лежи на брегу изнад десне обале Ибра, на око двадесетак километара јужно од Краљева.Подигнут је на уској заравни стеновите косе која чини један од западних огранака масива Столова. Из тог правца је, према североистоку, и једини копнени прилаз утврђењу. Сачувани историјски извори о замку и овом подручју веома су оскудни. Први подаци потичу

Тара – да се душа наодмара

„Ја овако замишљам рај“, одушевљено је прокоментарисао др Еткин Кларк, директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова, приликом обиласка Таре, у августу 1996. године. О Тари су, као о рају на земљи, у краљевачкој библиотеци синоћ говорили представници истоименог Националног парка, Бориша Чолић, Миодраг Петровић и Ранко Милановић. Национални парк Тара обухвата простор

Тара – да се душа наодмара

„Ја овако замишљам рај“, одушевљено је прокоментарисао др Еткин Кларк, директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова, приликом обиласка Таре, у августу 1996. године. О Тари су, као о рају на земљи, у краљевачкој библиотеци синоћ говорили представници истоименог Националног парка, Бориша Чолић, Миодраг Петровић и Ранко Милановић. Национални парк Тара обухвата простор

Београд – град тајни

Новинар, публициста и истраживач Зоран Љ. Николић годинама се бавио Београдом “о којем се мало зна“. Реч је о деловима главног града који се углавном налазе “под земљом“ као што су, рецимо, ташмајдански, новобеоградски, вишњички…лагуми, римски водоводи и бунари…Николић је написао и објавио више књига на ту тему, а повод његовом гостовању у краљевачкој библиотеци

Београд – град тајни

Новинар, публициста и истраживач Зоран Љ. Николић годинама се бавио Београдом “о којем се мало зна“. Реч је о деловима главног града који се углавном налазе “под земљом“ као што су, рецимо, ташмајдански, новобеоградски, вишњички…лагуми, римски водоводи и бунари…Николић је написао и објавио више књига на ту тему, а повод његовом гостовању у краљевачкој библиотеци

Са првацима у ОШ „Светозар Марковић“

Јуче су се на нашем Дечјем одељењу, у оквиру програмског  серијала Библиотека у школи, школа у библиотеци, са првацима  ОШ “Светозар Марковић” дружили песници и новинари  Милош Милишић и Коста Гарић. У едукативном делу програма  учествовали су  библиотекарка Марија Симовић и полазници наших кративних радионица. Они су  својим вршњацима на сликовит и веома занимљив начин, 

Са првацима ОШ „IV краљевачки батаљон“

У оквиру програма Библиотека у школи, школа у библиотеци који смо наменили ученицима првог разреда краљевачких школа, данас са са децом из ОШ “Четврти краљевачки батаљон” дружио  Дејан Алексић, један од наших најчитанијих писаца за децу и уредник Повеље. Овом приликом наша библиотека је постала бројнија за 130 нових младих чланова који ће дружење са

“Вукова награда“ уручена Драгани Типсаревић

Јуче су у згради Председништва Србије на Андрићевом венцу добитницима уручене “Вукове награде“ за 2012. годину коју додељује Културно-просветна заједница Србије. Међу добитницима је и Драгана Типсаревић, директорица Народне библиотеке “Стефан Првовенчани“ из Краљева. – Као директор Библиотеке, Драгана Типсаревић тежиште рада усмерила је на развој и унапређење услова рада ове установе, као и њено

Библиотека у школи у пророди

У сарадњи са Дечјим одмаралиштем “Гоч” за децу у школи у природи на Гочу приредили смо посебан књижевни  програм. Са децом су се дружили Коста Гарић, новинар РТС и писац за децу и Милоје Радовић, библиотекар и писац. Деца која су на Гоч стигла из и Ваљева (ОШ “Сестре Илић”) и Витковца (ОШ “Бранко Радичевић”)

Капоров “Мали екран“

После романа и књига прича, по којима је Момо Капор (1937-2010) препознатљив у српској књижевности, недавно су се пред читаоцима појавиле његове мање познате телевизијске критике које је као своје прве књижевне радове објављивао два пута месечно у рубрици “Мали екран“ “Књижевних новина“, од 1964. до 1969. године. Књига “Мали екран“, у издању РТС-а и

Капоров “Мали екран“

После романа и књига прича, по којима је Момо Капор (1937-2010) препознатљив у српској књижевности, недавно су се пред читаоцима појавиле његове мање познате телевизијске критике које је као своје прве књижевне радове објављивао два пута месечно у рубрици “Мали екран“ “Књижевних новина“, од 1964. до 1969. године. Књига “Мали екран“, у издању РТС-а и