Zavičajno odeljenje formirano je 1976. godine. U njemu se prikuplja, obrađuje i čuva knjižna i neknjižna građa o Kraljevu i Kraljevčanima.

Princip zavičajnosti, koji podrazumeva vezanost nekog događaja, ličnosti ili institucije za lokalne okvire, ovo odeljenje razlikuje od ostalih odeljenja Biblioteke, neknjižna građa mu daje specifičnost u odnosu na uobičajeni knjižni fond, dok je sadržaj fonda ovog odeljenja ono što našu biblioteku čini jedinstvenom u odnosu na svaku drugu biblioteku.

Fond Zavičajnog odeljenja sabira nekoliko hiljada monografskih publikacija, desetine hiljada novinskih isečaka, razglednica, fotografija, plakata, kataloga, rukopisa, pozivnica, programa, flajera i predstavlja građu za lokalnu istoriju.

Monografije sela, institucija, knjige o događajima i ličnostima važnim za lokalnu istoriju, publikacije o banjama, rekama, putevima, izvorima, kulturno-istorijskim spomenicima, lokalnim običajima, manifestacijama i drugim znamenitostima, dragocenost su ovog odeljenja koje u svojim korisnicima, zapravo, ima i saradnike.

Značaj digitalizacije zavičajne periodike i neknjižne građe shvaćen je spontano, tako da je vremenom Zavičajno odeljenje postalo mali bibliotečki centar za digitalizaciju. Kao zvanični početak digitalizacije u našoj biblioteci ističemo 16. septembar 2006. godine, kada je potpisan ugovor sa programerom za izradu softvera, odnosno desktop aplikacije za obradu knjižne i neknjižne građe sa korisničkim programom. Dalje razvoj Zavičajnog odeljenja vodio je kreiranju veb aplikacije koja je zamišljena kao pandan desktop aplikaciji, a u osnovi joj je ideja da sva obrađena zavičajna digitalizovana građa bude dostupna za onlajn pretragu i najudaljenijim korisnicima.

Na Zavičajnom odeljenju rade:

Emilija Dimovska, bibliotekar savetnik

Andrej Anđić, dipl. bibliotekar