У Народној библиотеци „Стефан Првовенчани” одржан је први књижевни програм 34. Жичког духовног сабора Преображење, посвећен књижевном стваралаштву добитнице Жичке хрисовуље за 2025. годину, Гордани Ђилас – српској песникињи, библиотекару и библиографу. О поезији Гордане Ђилас говорили су мр Ана Гвозденовић, уредница у издавачкој делатности краљевачке библиотеке, и др Милета Аћимовић Ивков, књижевни критичар.
„Лирско ја у поезији Гордане Ђилас нас подсећа да је живот бесконачан, али не и наши животи. Управо у тој испуњености наговештајима, уз одбијање да се ставови експлицирају и закључци образложе и понуде логички и дефинитивни одговори леже лирске доминанте поезије Гордане Ђилас. Цивилизација као творевина човека у поетском свету Ђиласове супротстављена је природи чији знаци могу откључати врата метафизичког”, истакла је, између осталог, Ана Гвозденовић.
Милета Аћимовић Ивков, тумачећи песништво добитнице Жичке хрисовуље, рекао је: „Гордана Ђилас исписује песме које су блиске оном смеру који је и мени у новије време драг, који дефинишемо као певање о малим стварима и често га називамо неоверизмом. Уживати у малим стварима може се искључиво у говору, у додиру, у осмеху, у лепоти, у гесту, у стиху, у песми. Све оне идеолошке матрице превазилазе поетички и поетски ум, а критички ум га, када се песма пише, увек искључује.”
Пред многобројном краљевачком публиком Гордана Ђилас читала је своје одабране стихове, а др Јана Алексић отворила је изложбу „Заштићени простори”, коју су, у част добитнице, приредиле Ана Гвозденовић и Ивана Хренко.
Колегиница Јелена Крунић Славковић потписује графички дизајн изложбе „Заштићени простори” и аутор је једног дела фотографија које се налазе у њему.
Аутор фотографија са програма и аутор две фотографије са Жичког сабора библиотекара
које се налазе у каталогу је колега Иван Спасојевић.
Аутор текста Ивана Хренко
