Краљево је у последњој деценији ХХ века изашло на глас као значајно књижевно средиште у земљи. Томе су, поред часописа Повеља и Жичког духовног сабора, понајвише допринели писци који у Краљеву живе и раде.
У Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, на различитим пословима, раде књижевни аутори:
Живорад Недељковић (1959)
Песник. Објављене књиге: Погрешна прогноза (1991), Мајка (1994), Тутин и још 50 песама (2001), Језик увелико (2000), Тачни стихови (2001), Сушти послови (изабране и нове песме) (2002), Негде близу (2003), Други неко (2005), Овај свет (2009), Неумерени рад година, изабране (2011), Надмоћ метафоре, изабране, двојезично издање – српски/француски (2012), Талас (2012), Звездано поље двојезично издање – српски/македонски (2014), Улазак (2014).
Добитник је Змајеве награде Матице Српске, награде „Бранко Миљковић“, награде „Меша Селимомовић“, награде „Ђура Јакшић“ (Негде близу), „Јефимијин вез“ (Овај свет), „Васко Попа“ (Талас), „Дисова награда“ за укупно уметничко дело, „Грачаничка повеља“, „Раде Драинац“.
Члан је Српског књижевног друштва и ПЕН центра. Ради као уредник за поезију у часопису Повеља.
Дејан Алексић (1972)
Песник, аутор књижевности и позоришних комада за децу.Сврстава се у ред најистакнутијих српских књижевних стваралалаца млађе генерације.
Књиге песама: Потпуни говор (1995), Доказивање сенке (1996), Свагдашњи час (2000), Собна митологија (2003), После (2005), Довољно (2008), Игрокази (2009), Прича о доброј метли (2010), Окно (2011), Једино ветар (2011), Исидора и зуб (2012), Баш је добро родити се (2012, сликовница), Бити (2013), Кога се тиче како живе приче (2013), Ципела на крају света, Лука из олука, Бојан Мрвица и закопано благо, Загонетка ретка звана архитекта Мали огласи и још по нешто (2014).
Књиге за децу: Дугме без капута (песме, 2002), Пустоловине једног зрна кафе (поема, 2004), Кад се разболео петак (песме, 2006), Нежна песма о нежном ветру Дувољубу (поема, 2006), На пример (песме и приче, 2006), Божићна прича (поема, 2007), Музика тражи уши (приче, 2008).
За своје стваралаштво добио је бројне награде и признања: ,,Бранкова награда“, ,,Просветина награда“, награда ,,Матићев шал“, награда ,,Бранко Миљковић“, награда ,,Меша Селимовић“ награда ,,Политикин забавник“ два пута, награда ,,Невен“ (два пута), Награда Сајма књига у Бањалуци – ,,Гомионица“ два пута, Награда Радио Београда (два пута), ,,Награда Змајевих дечјих игара за изузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу“, „Ристо Ратковић“, Сребрно Фашино перо (два пута).
Члан је Српског књижевног друштва.
Живи у Краљеву.
Ради као главни и одговорни уредник у издавачкој делатности Библиотеке
Гордана Тимотијевић (1954)
Објавила је књиге за децу: Ливада на дар (песме и приче, 1994), Зеленсело (роман, 1997), Владимир из чудне приче (роман, 2001), Кутија за звезде (роман, 2006), Седмо краљевство (приче, 2009), Свракин сат (роман, 2012).
Написала је текстове за позоришне представе: Деда Мразе, донеси ми снове (1995), Шарена шара (1996), Шта да ради ова фота (2005) и Цецилијине чаробне крофне (2010).
С немачког језика на српски превала је књиге: Херман Хесе, Уметност доколице, Корнелија Функе, Господар лопова и Срце од мастила, Вилине рашље, Антологија немачке поезије за децу, Отфрид Пројслер, Мала вештица итд.
Награде: Награда Фестивала хумора за децу Сребрно Гашино перо (два пута), Награда Змајевих дечјих игара за изузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, награда Вечерњих новости „Гордана Брајoвић“, Невенова награда, „Раде Обреновић“ за роман године (2012), Награда Сајма књига у Бања Луци – Гомионица“.
Од 1999. води Књижевну радионицу за децу у нашој Библиотеци.
Ради као уредница за прозу, превод и дечја издања у издавачкој делатности.
Милоје Радовић (1955)
Песник за децу.
Објављене књиге: Ливада мога деде (1998), Како се воли у шуми (1999), Попис (2007) – награда књижевног клуба Краљево из фонда “ Др Хранислав милошевић“, Продавци смеха (приче за децу 2011), Мале песме (за децу 2012), Салата од славујевих језика (2014). Објавио и књигу хаику песама Кућни предео (2000).
Добитник је награде на конкурсу „Улазница 2002“ у Зрењанину. Ради као библиотекар на Дечјем одељењу.
Верослав Стефановић (1951)
Песник.
Објављене књиге песама: Раствор жртве (1980), Посебне игре (1987), Људи на киши (1992), Сам живот (2000), Детаљи негатива (2004), Повратак кући – избор (2012), приредио монографију „100 година школе у Адранима“.
За рукопис књиге Детаљи негатива добио је Годишњу награду Књижевног клуба Краљево која се додељује из фонда др Хранислав Милошевић.
Члан Удружења књижевника Србије.
Ради као секретар издавачке делатности.
Милош Милишић (1958)
Милош Милишић је рођен 1958. године у Краљеву.
Објавио је књиге песама: Восак поморанџе, Јуда у Србији, Црни петак, Огњена река Михајла Астрапе, Украдена врата, Наследна болест, Спокој краја, Распоред удварања (за децу), Зајмљени дани (2013) и приредио књиге Анђео са Грдичке косе и Наша кућа.
Награђиван је у Загребу, На Смедеревској песничкој јесени, Ратковићевим сусретима, Лимским вечерима поезије, београдском Сајму књига. Добитник је Октобарске награде града Краљева, Новембарска нагрда КПЗ-а општине Краљево. Песме посвећене Никити Станескуу преведене су му на румунски (превео Иван Мунћан).
Аутор је документарних филмова Хиландар, кућа свих Срба и Светлост из хиљаду магли.
Живи у Краљеву.