На празник Преображења Господњег, у трпезарији Манастира Жиче, приређено је свечано уручење „Жичке хрисовуље” Гордани Ђилас, 34. лауреату ове угледне песничке награде која представља признање за целокупан поетски опус аутора.
Хор Цркве Свете Тројице отворио је свечаност појањем молитве „Оче наш”. Уследила су обраћања др Драгана Хамовића и Николе Маринковића, еминентних познавалаца и проучавалаца савремених српских песничких токова чији је један од најаутентичнијих гласова управо награђена Гордана Ђилас. Своје слово о својствима поетике песничког опуса лауреаткиње казао је најпре др Хамовић, пажљиво артикулишући деликатну, стишану природу њеног поетског гласа, посебно нагласивши да се Гордана Ђилас указује читалачком погледу као песникиња непрестаног ослушкивања и мотрења, да похађа светове с обе стране немирног испитљивог бића, те да њене поетске творевине теку између неодређености, сновидовних, архетипских сигнала и конкретних слика.
Никола Маринковић је указао на умешност Гордане Ђилас да надиђе чисто лирску имагинацију, да учини суптилни преплет личног и надличног, као и да лирско лично, религијско, имагинативно, митолошко и метафизичко уметнички ефектно обједини у јединствену естетску целину.
„Жичку хрисовуљу” Гордани Ђилас уручио је Милош Милишић, помоћник градоначелника за културне манифестације, нагласивши покровитељски однос Града Краљева према очувању континуитета одржавања Жичког духовног сабора. Уз срдачну честитку Гордани Ђилас за признање којим је овенчана, Милишић је истакао да светло лице поезије Гордане Ђилас потиче од светлости Створитеља као надахнућа.
Потом је лирски срочену честитку лауреаткињи упутио и отац Љубинко Костић, протојереј-ставрофор у пензији, истакавши да је поезија Гордане Ђилас обгрлила и јединку и читав свет, те да је њена песма таква да из ње просијавају и лице и душа Господа.
Новчани део награде, који је донација компаније „Дунав осигурање”, добитници је уручио Жељко Косовац, директор краљевачке филијале.
У духу свог певања, у наглашено емотивном тону, уз обазриво пробирање чистих речи и чистих слика, Гордана Ђилас је казала своју беседу сведеног, али смисаоно силовитог наслова „Песма нас тражи”, сажимајући тиме и своју песничку веру о свеопштем прожимању и вези личних дубина са дубинама и површина свеколиког света.
Упечатљиво срочена аутопоетичка полазишта Гордане Ђилас речито су осветлила полазне тачке, упоришта и исходишта њеног лирског трагања.
„Наши су корени дубоки. Када пребиваш у њиховој заштити, не може те оборити било ко. А у висинама крошњи пребивају птице и душе неодлучних. Трептај лишћа кад стреми ка светлости, дрхтај гранчице на којој одмара птица с вером да има крила, која ће je обдржати у свакој олуји. Моја је песничка вера сва у тим прелазним стањима, у проблесцима светлости на лицима која срећем, вера да је све у дубокој и непрекинутој промени коју подупирем и онда када се плашим да је то узалудно… Песма је и унутрашња принуда, сведочанство о јединствености и непоновљивости сваког од нас, наше право да будемо. А речи у којима се оваплоћује и сусреће са сваким појединачно јесу шифровани кôд наше општости и појединачности истовремено”, казала је Гордана Ђилас.
Поред хора Цркве Свете Тројице, који је у завршници свечаног програма извео и нумеру „Благослови душе моја Господа”, наглашено свечаном тону и уметничком доживљају изузетно је допринео драмски уметник Небојша Дугалић, који је драмски одмереном интерпретацијом одабраних стихова Гордане Ђилас отворио нови простор за разумевање њеног поетског света.
Аутор текста Данка Спасојевић
Аутор фотографија Иван Спасојевић
