Гордана Тимотијевић, књижевница и преводилац, наша колегиница у пензији, добитница је Октобарске награде Града Краљева за 2025. годину, највишег признања које додељује наш град. Како у образложењу стоји, Гордани Тимотијевић је ово признање уручено за „књижевност лирских надахнућа родног краја и подучавање младих писању”.
Гордана Тимотијевић рођена је у Краљеву 1954. године. Дипломирала је на групи за немачки језик и књижевност Филолошког факултета у Београду.
Када је реч о њеном књижевном стваралаштву, Гордана Тимотијевић пише романе, приче, бајке, позоришне представе и песме за децу и младе. Објавила је књиге: „Ливада на дар“ (1994), „Зеленсело“ (1997), „Владимир из чудне приче“ (2001; 2019), „Кутија за звезде“ (2006), „Седмо краљевство“ (2009), „Свракин сат“ (2012), „О Ажду и бостану“ (2015; 2016), „Сличице“ (2017), „Звезда међу звездицама – Мина Караџић“ (2020), приручник „Које боје је реч, књижевна радионица“, 33 вежбе за развој и богаћење културе изражавања (2022), „Путовања пужа Максимилијана“ (Пун наслов: „Путовања пужа Максимилијана Првог Виноградарског описана у седам путописа и двадесет и седам кратких записа“, 2023).
За тринаест година рада у НБ „Стефан Првовенчани”, Гордана Тимотијевић успела је да створи позамашну колекцију изврсних резултата – као уредница у Издавачкој делатности Повеља, покретач и идејни творац непребројних акција и креативних програма, али и као ментор радионице креативног писања (за децу од 6 до 14 година), коју је волонтерски водила од 1999. године.
Као преводилац, донела је у српски језик важна дела великих немачких писаца, попут Хермана Хесеа, Корнелије Функе, Ериха фон Деникена и других.
Краљевачко позориште је до сада на свом репертоару имало четири представе за које је текстове написала Гордана Тимотијевић: „Деда Мразе, донеси ми снове“ (1995), „Шарена шара“ (1996), „Шта да ради ова фота“ (2005), „Цецилијине чаробне крофне“ (2010), са којом је на Фестивалу монодраме, у организацији Змајевих дечјих игара, глумица Биљана Констатиновић освојила прву награду.
Гордана Тимотијевић је, у име свих награђених, захвалила члановима Комисије за награде и признања, члановима Градског већа и Скупштине, као и предлагачима – што су препознали да је то што раде, свако у својој области, од значаја за наше Краљево.
У свом обраћању она је истакла да је у Књижевној радионици покушавала да са децом бира речи, да их научи да се радују малим стварима, да широм отворених очију гледају свет око себе, да виде и оно што је невидљиво, да пронађу доброту и лепоту и тамо где је нема. Учила их да је, и за причу и за живот, све подједнако важно: и зрно песка и стена, и семе маслачка и столетни храст…
„Пишем за децу – уверена да су деца захвални читаоци који верују писцу. Деца не виде неку велику разлику (а и ако виде, није им битна) између жирафе и троглаве аждаје, између пужа и лончета које говори. Деца, једноставно, верују. И то је дивно!“, поручила је Гордана Тимотијевић додајући да „много тога што нам се догодило у детињству, догоди се касније и у књигама – прерађено, дописано, домаштано… Али увек је ту негде, у једном пасусу, у једној реченици, у једној речи.
Зато су ми књиге пуне врабаца, детлића и сврака. Из бара у сваку моју књигу ускочи бар једна жаба. Одшкрину се врата продавнице. Врба са обале Мораве зна да се рашири на пола стране. Повремено у моје књиге долете мали плави лептири. Ту их сместим да не залутају у неке друге ливаде… Ако моји читаоци, макар на тренутак, оставе електронске уређаје и ако пожеле да нађу своју ливаду, барице, и своју реку, и да све те мале универзуме из детињства заувек пригрле, моје истрајавање на речима имало је смисла!“, поручила је добитница Октобарске награде.