У Народној библиотеци „Стефан Првовенчани” приређено је предавање под насловом „Место династије Обреновића у историји српског народа”. О овој значајној историјској теми која је привлачила велику истраживачку пажњу проучавалаца, говорио је Александар Марушић, виши кустос – историчар Музеја рудничко-таковског краја. Дајући хронолошки пресек њихове владавине у периоду од 1815. до 1903. године, уз наглашавање прекида континуитета од 1842. до 1858. године, Марушић је истакао да су најзначајније тековине њиховог управљања државом укидање феудализма, те независност стечена на Берлинском конгресу 1878. године. У изузетно садржајном казивању, са изразитом непристрасношћу, онако како и припада историјској науци, Марушић је указао на афирмативне сегменте дипломатске делатности свих владара, као и на њихове личне, карактерне недостатке и лоше државничке потезе, почев од династичког родоначелника кнеза Милоша Обреновића (1815–1839, 1858–1860), преко кнеза Милана Обреновића (1839), кнеза Михаила Обреновића (1839–1842, 1860–1868), кнеза, односно краља Милана Обреновића (1868–1882, 1882–1889) до краља Александра Обреновића, последњег владара из ове династије.
Аутор текста Данка Спасојевић
Аутор фотографија Иван Спасојевић
